Da li je sreću ipak moguće kupiti?

Kada se pređe ovaj prag, trka za većim bogatstvom udaljava nas sve više od stvari koje nas zaista čine srećnim: od harmoničnog odnosa s voljenim osobama i prijateljima i ličnog razvoja.

Istraživanje, predstavljeno Američkom udruženju psihologa, otkriva da nam sreću donose umerenost i odupiranje materijalizmu.

Autorka studije dr Mirijam Tacel, s Njujorškog državnog univerziteta, kaže:

"Emotivno blagostanje raste s prihodima, ali nema napretka kada godišnja primanja premaše 75.000 dolara".
"Društvo u kome pojedinci predstavljaju predmet divljenja zato što su basnoslovno bogati postavlja standard uspeha koji je neostvariv i navodi nas da se svim silama trudimo da ga dosegnemo, tako što ćemo više raditi i više trošiti", objasnila je ona.

"Obuzdavanje potrošačke privrede, kao i smanjenje rada i potrošnje pozitivno utiču na okolinu i ljude", istakla je američka naučnica.

Pozitivna psihologija, ili proučavanje sreće, blagostanja i kvaliteta života, nude odgovore na pitanje šta zaista potrošače čini srećnim. Neka ranija istraživanja ukazala su na to da osnovne ljudske potrebe čine sposobnost, autonomnost, pozitivni odnosi, prihvatanje sebe i lični razvoj.

Umesto da ispunjava ove potrebe, trka za novcem i posedovanjem odvaja nas od aktivnosti koje nas lično više ispunjavaju i od društvenih veza.

"Ljudske potrebe eskaliraju kada nam dosadi ono šta imamo i poželimo nešto drugo, što dovodi do još veće potrošnje", kazala je dr Tacel.  "Što je jaz između onog što želimo i onog što imamo veći, to je veće i nezadovoljstvo. Manje materijalizma znači više sreće", dodala je ona.

"Štedljivi ljudi su generalno zadovoljniji svojim životom. To može biti zato što izbegavaju negativne posledice preteranog trošenja i upadanja u dugove", navela je dr Tacel, ističući da ljudi više vole da nešto rade nego da nešto poseduju.

"Iskustva žive u našem sećanju, a to je nešto što se ničim ne može meriti, a možemo da podelimo s drugima i to bez većeg troška", zaključila je ona.