Konstantno povećanje proizvodnje i prihoda

On je kao razloge za takvo pozitivno poslovanje, uz dobro rukovođenje sistemom, naveo povećanje pogonske spremnosti i podizanje iskoristivosti termoelektrana na veći nivo.

Poredeći 2001. i 2013. godinu, Šupić je rekao da je 2001. ERS bio gubitaš i da je te godine proizvodnja
bila 4.700 gigavat-časova električne energije, a da je 12 godina posle proizvedeno 6.400 gigavat-časova ili 1.700 gigavat-časova više, što je proizvodnja jedne termoelektrane.

"Rezultat toga je da je i prihod od 402 miliona KM, koliki je bio u 2001. godini, povećan na 707 miliona
u 2013, sa cenom električne energije koja je najniža u okruženju", rekao je Šupić, navodeći da je cena struje za domaćinstva u Srpskoj niža nego i u Srbiji.

Šupić podseća da je u 2001. godini zabeležen gubitak od 134 miliona KM, dok je u 2013. godini ERS imala dobit od 53 miliona KM.

"Veoma bitna je i cena koštanja u termoelektranama koja je u 2001. godini bila 0,13 KM po kilovat-času, dok je u 2013. godini cena smanjena na 0,08 KM", rekao je Šupić, te dodao da su do 2001. godine rudnici i termoelektrane bile "fabrike troškova", jer su treća lica pravila troškove, a da toga danas više nema.

Govoreći o distributivnim gubicima, Šupić kaže da su oni u 2001. godini bili 26 odsto, dok su u 2013. godini smanjeni na 13 odsto.

"Najbolji dokaz sposobnosti ovog preduzeća da se nosi sa svim iskušenjima je uspeh u očuvanju stabilnosti elektroenergetskog sistema u uslovima elementarnih nepogoda u protekle dve godine - poplava, suša i ekstremnih snežnih padavina", istakao je Šupić i dodao da poslednji primer nezapamćenih majskih poplava potvrđuje ove navode.

On napominje da je ERS tada odgovorila svim izazovima i pokazala da može da deluje stručno, odgovorno i bez zastoja i u tako ekstremnoj situaciji, te je, osim pomoći u ljudstvu i opremi, izdvojila i 1.100.000 KM poplavljenom stanovništvu u Srpskoj, a da je kroz Fond solidarnosti, koji postoji u ERS-u, namenjen za havarijske situacije i za obnovu postrojenja, uplaćen iznos od 5.000.000 KM za popravku oštećenih energetskih postrojenja, odnosno distributivne mreže i transformatora.

Šupić je naveo i veliki značaj ERS-a za Hercegovinu od koje je, kako kaže, napravila najveće gradilište u Republici Srpskoj. On je podsetio da je u toku realizacija kapitalnog projekta "Gornji horizonti", te da je dobijena građevinska dozvola za izgradnju hidroelektrane "Dabar" instalisane snage 160 megavata i dovodnog tunela koji će se raditi u okviru ovog projekta.

"Ovaj hidroenergetski projekat imaće višestruki značaj za opštine Nevesinje, Bileća i Berkovići i biće zamajac privrednog razvoja cele Hercegovine, a osim energetskih i poljoprivrednih efekata, biće rešene i putne i vodovodne infrastrukture", rekao je Šupić.

On je dodao da će na taj način projekat, na koji se u Hercegovini čekalo pola veka, biti doveden u fazu
potpune realizacije na zadovoljstvo i korist stanovništva i privrede cele Hercegovine.

Šupić je napomenuo da od 2008. godine ERS nije izgubila nijedan sudski spor, podsećajući da je završena arbitraža koja se proteklih sedam godina vodila pred Arbitražnim sudom u Beču koji je odbio odštetni zahtev Češkog elektroenergetskog preduzeća (ČEZ) od 58.388.522 evra, te spor u procentu od 96 odsto rešen u korist ERS-a.

"Da je odluka Arbitražnog suda u Beču veliki uspeh ERS-a potvrđuje i pravosnažno okončanje postupka po alternativnoj tužbi PIF-ova za naknadu štete od 113 milona KM, koju su povukli mali akcionari", rekao je Šupić i podsetio da je pre manje od godinu dana ERS dobio i spor od 108 miliona KM sa Preduzećem za proizvodnju računara i računarskih programa "SB Soft" iz Beograda.