Na Manjaču sletjeli vanzemaljci!?

Naime, na fotografijama koje su uslikali pre dvadesetak dana pa ih nedavno dostavili Pressu, nalaze se krugovi na travi prečnika, kako tvrde, od pet do 14 metara.

- Ovo je snimio moj sin vraćajući se iz Mrkonjić Grada. Pogledajte, trava je stotinu puta zelenija i jača na svakom od krugova, dok je unutra i unaokolo gotovo suva, pa može biti da su nas posetili oni "mali zeleni" u svojim letećim tanjirima - ističe zabrinuti stanovnik Stričića, kod Banjaluke.

Ovaj Krajišnik, koji nije želeo da mu pominjemo ime, pretpostavlja da je Manjača interesantna vanzemaljskim civilizacijama pre svega jer je pusta.

Specijalne letelice

- Ovo je jako slabo naseljeno područje, a možda ih je privukao i poznati pešadijsko-tenkovski poligon koji je pre rata izgradila Jugoslovenska narodna armija - navodi ovaj Banjalučanin.

I dok drugi odbacuju njegovu teoriju, uvjereni da su sve napravili čobani, tj. da su krugovi nastali od kolja kojima se ograđuju privremeni torovi za ovce i drugu stoku, treći ipak ne isključuju scenario sletanja određenih letelica, jer je na livadi nekoliko savršenih krugova.

- Otkud znamo, možda neke države već imaju specijalne letelice, pa hoće da mislimo da su nas posetili vanzemaljci... A što se tiče tih krugova, naše bake i deke su pričali da su njihovi tvorci prelepe poljske vile, natprirodna bića koja noću na tim pustim mestima gole igraju kolo. Ta kola zovu i vrzinim, a ako neko tuda naiđe ne treba da ih prelazi, jer ako se uhvati u kolo iz njega više neće moći da izađe - prenose naši sagovornici.

Slučajevi Široki Brijeg, Čelinac, Tomislavgrad...

Među najpoznatijim slučajevima mističnih krugova u BiH su bili oni iz Izbična kod Širokog Brijega i Miloševa kod Čelinca, ali javnost u BiH šokirao je događaj koji se desio pre pet godina u Tomislavgradu.

Tamo su registrovana dva savršena kruga prečnika 13 i po i 14 metara, koja su za razliku od slučaja Manjača imali travu slabog rasta na obodima i bili su smešteni jedan u drugi.

- Sve sam izmerio, našao središte i ustanovio da su idealno okrugli. Na tragovima krugova trava je tek počela da niče - rekao je tada Marijan Baković iz Mokronoga, kraj Tomislavgrada, i posvedočio da je slične pojave ranije viđao samo na televiziji što je dugo podgrejavalo sumnju da su u Tomislavgrad aterirali gosti s druge planete.

Kako god, priči o poseti neidentifikovanih letećih objekata iz svemira (NLO) dosta je bliži Josip Milošević, stručnjak za vazduhoplovne nesreće, magistar aeronautike i sudski veštak iz Zagreba koji je istraživao bliske susrete vojnih i vanzemljaskih letelica u bivšoj SFRJ. On ističe da je ovakve krugove viđao na mnogim pustopoljinama gde nikad nisu pasle ovce ili druga stoka, niti su tu rasle gljive.

- Mislim da bi na takva mesta trebalo poslati tim sastavljen od biologa, geologa, radiologa i elektrotehničara. Potrebno je uzeti uzorke zemljišta, rastinja, a možda i sa GPR radarom skenirati sastav zemlje ispod površine. To je rađeno na "bosanskim piramidama" kod Visokog, a isto tako krugove bi trebalo precizno izmeriti i videti šta kažu brojevi. Inače, u uzorku rastinja može se oceniti ima li genetskih mutacija biljaka ili drugih anomalija - objašnjava Milošević i napominje da se radijacija veoma dugo zadržava na površini.

- Ako ima zračenja, ono se lako može detektovati. Takođe, ja sam za to da se svakako napravi katalog ovakvih mesta u regionu, a merenja kao svugde u svetu treba da pokrenu neki amaterski ili profesionalni klubovi, udruženja i društva koja imaju nekakvo interesovanje, jer ako se javi država ona će po pravilu saopštiti da je sve to bez veze - kaže Milošević.

Prirodna pojava

S druge strane, srpski ufolog Bernard Ljubas komentarišući i prošlogodišnji slučaj gotovo identičnih krugova koje je na napuštenoj njivi u mestu Suvo polje između Glamoča i Drvara primetio Mladen Škrbić (šest krugova prečnika od dva i po do 10 metara), kaže da sve ne treba mistifikovati i da je u pitanju prilično česta prirodna pojava izazvana rastom određenih vrsta gljiva čiji micelij raste od centra ka periferiji.

- Takav krug se svake godine širi, a po njegovom obodu rastu gljive koje odumiranjem i raspadanjem stvaraju plodan supstrat koji hrani travu. Ona zbog toga postaje bujna i zelena i jasno se razlikuje od okolne trave. Ponekad, kao ovde, može da bude više krugova neposredno udaljenih jedan od drugoga, pa po mom mišljenju, ovo mesto nisu posetili vanzemaljci i za nekoliko nedelja prolaznici će moći tu da uberu veoma ukusne livadske šampinjone ili đurđevače - tvrdi Ljubas.

Izvor: Pres