Prodaje maline pored puta da kupi knjige

Mnogi se zaustavljaju, sa njim razgovaraju, slikaju se i, svakako, kupuju. Jovan, kojem ne smeta velika vrućina, priča da su malinjak pored obližnje kuće zasadili njegovi roditelji Božana i Miloš, ali svu brigu preuzeli su on i starija sestra Jovana.

- Sakupljam novac za knjige i za polazak u školu. Planiram da kupim i novu torbu, a mama je obećala da će me voditi u Banjaluku. Kaže da tamo ima svega da se kupi i da se vidi, a ja se tome radujem – bez oklevanja objašnjava ovaj dečak motive koji ga podstiču da bere, pakuje i nudi gotovo prezrele, ali sočne maline.

Završio je drugi razred osnovne škole “Petar Kočić” u Sitnici, a u đačku knjižicu je ubeležio najviše petica. Za svoj rad tokom leta i odlučnost da vrednim rukama obezbedi bolje uslove za školovanje zaslužio je čistu desetku.

- Ujutro ustajem oko šest, zalivam malinjak, onda berem maline sa sestrom i iznosim pored puta. Tu imam drveni stolac, suncobran, flašu sa vodom – opisuje ovaj dečak svoje „radno mesto“ pored vrelog asfalta kojeg samo povremeno osvežava planinski povetarac.

- Svi me nešto pitaju, kažu - odakle ti šešir, da li bi ga prodao, koliko imaš godina, kakav si učenik... Svašta me pitaju ljudi koji ovuda prolaze, a ja odgovaram – prepričava ovaj dečak u crnom šeširu ispod kojeg dominiraju plavi čuperci i bistre, radoznale oči usmerene ka cesti kojom žurno iz pravca Banjaluke promiču automobili prema Mrkonjić Gradu i Ključu, pa dalje prema Jadranskom moru.

-Ne znam tačno koliko sam zaradio. Sav novac dajem mami, ona ga negde ostavlja. Znam samo da je jedna posuda sa malinama pet maraka. To nije skupo. Niko se ne buni nego se samo nasmeju i plate. Nekada mi daju i više... Slatke su moje maline, ne treba dodavati šećer, sigurno – uverava Jovan hvaleći svoje proizvode dok mu između prsta, niz dlanove, sve do laktova curi tamnocrveni sok.

Preduzetnički duh

Dok smo sa Jovanom Gajićem razgovarali o letnjem raspustu, školi, stadima ovaca i krava koja su preplavila Manjaču i skorašnjem zboru u čast Petra Koćića, otkrio nam je svoju tajnu.

- Voleo bih naučiti da vozim „juga“, ovog pored kuće ali mi tata to još ne dozvoljava. Kaže, dovoljno je što znaš voziti bicikl. Šta meni bicikl predstavlja - ništa. A ima dece koja znaju i traktorom da oru. I to bih voleo pa da mogu zasaditi veliki malinjak a maline „jugom“ odvesti u Banjaluku na pijacu. To bi bilo baš dobro – kaže Jovan.

EuroBlic