Kafanska BiH, brže do ključnih odluka

Dodik i Izetbegović su se trebali, prema ranijim najavama, sastati u Administrativnom centru Republike Srpske u Istočnom Sarajevu, ali se oko 13 sati pojavio sam Dodik rekavši okupljenim novinarima da je došao samo da popije kafu.

Sastanak je u 14 sati umesto u Administartivnom centru Srpske počeo u Motelu „Barka“, a kako su za Klix.ba potvrdili iz ovog ugostiteljskog objekta, sala u kojoj su se sastale delegacije SDA i SNSD bila je rezervisana dan ranije i to u periodu od 12 do 18 sati.

Kada je u Istočnom Sarajevu Dodik pored “Barke” rado organizuje sastanke i u restoranu „Al Parco“. Iz ovog kafića su potvrdili za Klix.ba da je Dodik čest gost.

I dok je „Barka“ u javnost dospela tek prošle sedmice, sarajevski restoran „Kibe Mahala“, poznatiji i kao „Kod Kibeta“, već je redovno domaćin sličnim sastancima. Vlasti BiH su „Kod Kibeta“ vodili delegaciju Srbije predvođenu premijerom, Aleksandrom Vučićem, predsednicu Hrvatske, Kolindu Grabar-Kitarević.

Do sad je svakako najznačajniji sastanak u ovom restoranu onaj između, sve do tada, ljutih neprijatelja Bakira Izetbegovića i Fahrudina Radončića.

Lideri SDA i SBB 26. septembra, prvog dana Kurban-bajrama, sastali su se u ovom restoranu nakon pet godina besomučnog rata. Sastanak je trajao dva sata, daleko od očiju javnosti i novinara, a rezultirao je „svebošnjačkim“ dogovorom koji funkcioniše do danas. Tada je dogovorena koalicija SDA i SBB na svim nivoima koja je opstala i pored različitih iskušenja od kojih je svakako najveće hapšenje Radončića.

„Romanca“ omiljena Čovićeva „baza“

Restoran „Romanca“ svojevrsna je baza Dragana Čovića u Mostaru. U ovom restoranu sastali su se početkom septembra 2012. godine Dragan Čović i Zlatko Lagumdžija i to nakon previranja u koaliciji SDA i SDP BiH. Lagumdžija je tada pokušao u vlast uvesti Čovića što je SDA uspešno blokirala.

„Romanca“ je bila i mesto prvog susreta hrvatske predsednice, Kolinde Grabar-Kitarović i srbijanskog premijera, Aleksandra Vučića. Oni su, nakon Mostarskog sajma gde je domaćin bio upravo Čović, u bašti ovog restorana razgovarali o aktuelnim pitanjima, a oboje su izrazili zadovoljstvo tokom sastanka.

Dodik najčešće u „Kalderi“

Predsjednik RS Dodik obično o važnim temama sa zvaničnicima razgovara u hotelu „Kaldera“ u Laktašima. Tako je Dodik u ovom restoranu razgovarao 2013. sa Aleksandrom Džombićem, tadašnjim premijerom, o mogućoj rekonstrukciji Vlade RS, koja se posle i desila smenom Džombića.

Dodik se u „Kalderi“ sastajao i sa Đonatanom Murom, šefom Misije OSCE u BiH, liderom HDZ BiH, Draganom Čovićem, ali i nekim drugim funkcionerima SNSD.

Dodik je s Čovićem održao sastanak u aprilu 2016. a nakon radnog dela izašli su u obližnji kafić „Manja“ gde su nastavili razgovor o aktuelnim pitanjima.

Za političke dogovore jedino legitimno mesto su institucije i organi vlasti, smatra novinar i analitičar Vlastimir Mijović.

"Ukoliko se, kao kod nas, sastanci izmeštaju u ugostiteljske i slične objekte, to je čin unižavanja i ismijavanja države. To, u suštini, i jeste cilj onih koji insistiraju na sastancima na takvim mestima, dok pristanak na takve sedeljke pokazuje nezrelost onih koji takve pozivnice ne odbijaju".

U BiH, srpski politički predstavnici od Dejtona do danas tražili su za zvanične dogovore upravo takva mesta, kako bi i na taj način pokazali da je BiH „nemoguća“, odnosno „kafanska država“ - kaže za Klix.ba Vlastimir Mijović.

Nezvanični sastanci su uvek bili priprema za zvanične. Tamo su stranački lideri redovito „usaglašavali“ svoje stavove, koji su potom u institucijama samo ozvaničavani, dodaje Mijović.

Sednice Predsedništva BiH u hotelu „Saraj“

Mijović podseća da je prva sednica Predsedništva BiH održana 1. oktobra 1996. u hotelu „Saraj“, pored Sarajeva, nakon velikog natezanja oko lokacije.

U svakom slučaju, u igri su, kao alternativa, i tada bili isključivo ugostiteljski objekti.

"Kasnije je to malo 'uljuđeno', pa su se Izetbegović, Krajišnik i Zubak sastajali jednom u Zemaljskom muzeju, a potom u Lukavici, na Eektrotehničkom fakultetu, i tako naizmenično. Ali, redovno je to bilo van mesta predviđenih za takve skupove".

U vođenju državnih poslova i muzej i fakultet su, u suštini, kafane. Time je nastavljena predratna tradicija, jer su od 1990. do 1992. svi sastanci predsednika tadašnjih 6 jugoslovenskih repubika i pokrajina takođe održavani izvan institucija, u birtijaškom ambijentu.

Političari još jedino u zatvoru nisu vodili pregovore o najbitnijim državnim pitanjima, ali se iskreno nadam da će se jednom i tamo naći, ali ne da se dogovoraju nego da plate račun za ogromno zlo koje su naneli građanima ove države - zaključuje Mijoć.

(Klix.ba)