Blažena Marija: Šta nikako ne treba raditi

Blaga Marija spada u nepokretne praznike i iako nema “crveno slovo” u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku, ništa ne radi u kući niti u polju.

Sveta Marija Magdalena bila je rodom iz grada Magdale u Siriji, zbog čega je i nazvana Magdalena. Mučena od sedam zlih duhova, ona je čula za Hrista Spasitelja kako izgoni đavole i isceljuje od svih bolesti. Stoga ona dođe k njemu, koji u to vreme pohodio gradove i sela u Galileji propovedajući Jevanđelje, isceljujući Svojom božanskom silom i svuda čineći dobro svima.

Gospod milostivo pogleda na nju i istera iz nje ljute mučitelje – sedam đavola, i ozdravi joj ne samo telo nego i dušu. On joj prosveti um svetlošću poznanja istine, da bi verovala u Njega – istinitog Mesiju, Sina Božjeg, poslanog od Boga Oca na spasenje sveta. I tako Marija postade učenica Hristova i njegova sledbenica, i sa ostalim svetim ženama mu je služila sve do Njegovog stradanja.

Zajedno sa Presvetom bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob. Jevanđelja po Jovanu i Marku prenose da je Marija prva videla uskrslog Isusa.

Ona je, takođe, bila i prva blagovesnica vaskrsenja Hristovog. Prema predanjima, nakon Hristovog stradanja je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: “Hristos vaskrse!” (veruje se da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj) i pred njim optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa. Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju, gde je od teške bolesti i preminuo.

Marija se potom vratila iz Rima u Efes kod Jovana Bogoslova, kome je pomagala u propovedanju jevanđelja. Sa velikom ljubavlju prema Isusu i sa velikom revnošću propovedala je ona jevanđelje svetu kao Hristov apostol.

Život je završila mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad.

Izvor: Telegraf.rs
Foto: crkvenikalendar.com