Brat može da oženi brata, ne i Švajni Anu

Ova rečenica je s stanovišta gramatičke norme, a potom i logike, apsolutno nepravilna.

Anu Ivanović neko može samo da uda, a taj neko može da bude njen brat ili otac. Taj izraz je ostao od davnina, kada se devojka nije udavala za momka kog sama odabere, nego je u čitavom procesu učestvovala porodica. Glavnu reč su imali otac ili brat, pa je tako brat mogao da uda sestru za nekog Spasoja, na primer. 

Isto se dešavalo i s muškom čeljadi, pa je tako Alfred Švajnštajger mogao da oženo svog sina Bastijana, što ne znači da je on stupio u brak sa svojim rođenim detetom, nego da mu je pronašao adekvatnu mladu.

Dakle, ispravno je: Bastijan se oženio Anom Ivanović.

No, postoji razlog zašto  pravimo ovu grešku.
Šestotomni rečnik Matice srpske beleži i varijantu oženiti nekoga (u značenju oženiti se nekim), uz odrednicu da je reč o germanizmu: Oženio neku curu, koju su mu tetke nahvalile.

Da je u pitanju nešto što smo pozajmili od Nemaca govori i odlomak iz dela Petra Kočića "Jazavac pred sudom". U njemu se David ruga austrijskim činovnicima, baš zbog toga što govore ono što je nama danas sasvim ločino i uobičajeno.


No, da rezimiramo. Pravilno je sledeće:

Momak se oženio devojkom. 

Devojka se udala momkom.

Momak se venčao sa devojkom, a isto važi i kada se devojka venčava s momkom.

On je oženio sina i udao ćerku. 

- Pravilno u ovom kontekstu znači gramatički ispravno i ne odnosni se na bilo koju drugu društvenu normu i kontekst.

Izvor: 24sata.rs