Srbi ne idu ni na besplatne preglede

Tako je u većini slučajeva odziv na skrining preglede za rano otkrivanje raka grlića materice ispod 50 odsto, a u slučaju preventivne mamografije taj procenat je jedva preko 30 odsto. Ništa bolja nije situacija ni kada je u pitanju pregled za rak debelog creva.

Zašto su ovi podaci tako poražavajući? Psihoterapeuti, ali i lekari, kao osnovni razlog navode strah ljudi od bolesti.

Postavlja se pitanje zašto građani ne odlaze na besplatne skrining preglede koji se organizuju u zdravstvenim ustanovama?

- Kod nas je zdravstvena kultura na veoma niskom nivou, odnosno o preventivi se vodi veoma malo računa. To se može zaključiti i po navikama u ishrani, konzumiranju pića i po bavljenju rekreacijom. Pošto se velika većina stanovništva bavi preživljavanjem, onda i ne razmišlja o sopstvenom zdravlju. To jeste paradoksalno zato što bolest samo još otežava život. Mladi ljudi sada više vode računa o zdravlju, dok starije generacije deluju zapušteno i fizički i psihički - objašnjava Svetlanka Knežević, psihoterapeut.

Prema njenim rečima, ljudi u našoj zemlji već u srednjim godinama odustaju od kvalitetnog života, što se zaključuje po njihovom izgledu (prekomerna težina, zubi u lošem stanju, pušenje...).

- Besplatni pregledi zahtevaju vreme i nose opasnost da će nešto lekari naći što će nam otežati život koji ionako nije lak. Zdravstveno prosvećivanje putem medija može da pomogne i motiviše ljude na veću brigu o zdravlju. To se poslednjih godina i radi preko medija, međutim, mnogo je kontradiktornih saveta, pa ljudi gube interesovanje - priča Kneževićeva.

Kako kaže, drugi način koji bi pomogao da se ljudi navedu da brinu o svom zdravlju jeste da preventivni pregledi budu obavezni i da nedolazak povlači veću participaciju u lečenju.

Psiholog Aleksandra Janković slaže se da Srbi nisu svesni koliko je važna prevencija.

- Neki se vode mišlju da je bolje da ne znaju ništa o svom zdravlju nego da odu kod doktora i saznaju lošu vest - ističe Jankovićeva.

Šefica kancelarije za skrining raka dojke Instituta za javno zdravlja “Dr Milan Jovanović Batut” Verica Jovanović kaže da je ta bolest na prvom mestu kod žena i po obolevanju i po umiranju.

- Zbog toga su važni prevencija, odlazak kod ginekologa i obavljanje mamografskog pregleda, jer je to ključna mera za rano otkrivanje i zaustavljanje bolesti u početnoj fazi - objašnjava naša sagovornica.

Prof. dr Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, napominje da je zakasnela dijagnostika razlog veće smrtnosti od svih vrsta maligniteta.

- Pomoću skrininga smrtnost može da se redukuje za 30 odsto - kaže Džodić.

Da nešto ozbiljno mora da se promeni u organizaciji skrining pregleda, znaju i u Ministarstvu zdravlja. Upravo zato radna grupa za izradu novog zakona o zdravstvenom osiguranju predviđa uvođenje svojevrsne kazne za one koji se ne odazovu na skrining pregled - ukida im se pravo na lečenje o trošku RFZO ukoliko obole od bolesti za koju su pozvani na pregled.

Poražavajuće brojke o smrtnosti

2.000 žena godišnje umre od raka dojke

3.000 ljudi godišnje umre od raka debelog creva

450 žena umre godišnje od karcinoma jajnika

(Blic)