Ko traga za 'nestalim' srpskim zlatom?

"To su rezerve čiji deo potiče još iz vremena Kraljevine SHS. Nikada se nismo bavili tom istragom, niti je do sada iko čuo za krađu tolike tonezlata" tvrde istražni organi, koji bi po službenoj dužnosti morali da budu upoznati sa krađom zlatnih rezervi Srbije.

Izjava guvernerke Jorgovanke Tabaković da iz Bazela nedostaje 46 tona zlata i da će se time još dugo baviti nadležni organi uznemirila je javnost. Nije jasno zašto je Tabakovićeva iznela netačne podatke, jer se radi zapravo o 16,8 tona zlata koje je posle sukcesije pripalo Srbiji i Crnoj Gori.

Takođe, sudeći po zvaničnom odgovoru koje je "Blicu" stiglo izNarodne banke Srbije, zlato nije nestalo, nego je prodato između 2001. i 2002. godine.

Neodgovorno ponašanje guvernerke

Ipak, to ne menja mnogo stvar, jer javnost do danas nije upoznata zašto je u tako kratkom vremenskom roku ono prodato i gde je otišao taj novac.

Bivši guverner NBS Dejan Šoškić navodi da je ovu temu proparatio u novinama.

On za "Blic" kaže da nije dobro da od rukovodstva jedne značajne državne institucije dobijamo neprecizne informacije koje se mogu različito i proizvoljno tumačiti i da naknadno od iste te institucije dobijamo dodatna objašnjenja i preciziranja koja se u dobroj meri kose sa inicijalnom izjavom zvaničnika.

"To nije dobro za reputaciju i kredibilitet kako državne institucije, tako i države u celini. Istovremeno, ako rukovodstvo neke državne institucije sumnja da je imovinom te institucije u nekom prošlom periodu upravljano na neodgovarajući način, prirodno je pokrenuti odgovarajuće interne istražne radnje i tek po ustanovljenim činjenicama pokrenuti druge potrebne postupke i obavestiti javnost o tome" smatra Šoškić.

Zlato bilo tri puta jeftinije nego danas

Bivši guverner se osvrće i na tvrdnje iz NBS da su tone zlatnih poluga prodate u periodu od 2001. i 2002. godine i kaže da nije dobro što je Srbija tako postupila.

"Prodato je zlato u trenutku kada je njegova cena bila (sada to znamo) na višedecenijskom istorijskom minimumu. U godinama nakon 2002. usledio je rast cena zlata do nivoa iz 2011. i 2012. Tada je bila tri puta viša od cene zlata 2001 i 2002. godine. Taj rast mogao se donekle pretpostaviti i 2001. i 2002. godine da je urađena odgovarajuća analiza dugoročnih fjučers ugovora na zlato", objašnjava Šoškić.

U odgovoru NBS "Blicu" je rečeno i da je iz zemlje u drugoj polovini 2001. godine izvezeno još pet tona zlatnih poluga zbog njegove dorade, ali je i ono prodato.

Šoškić kaže da zlato centralnih banaka tradicionalno ne stoji u u zemlji koja je njegov vlasnik, već u zemlji u kojoj se tim zlatom mogu vršiti međunarodna plaćanja.

Otkup zlata iz Bora

"Tradicionalno to je London, kasnije i Njujork i Bazel. Da bi zlato imalo sposobnost međunarodnih plaćanja mora biti prekontrolisano u njegovom kvalitetu i standardizovano (takozvana afinaža) i tek onda može biti preneseno u inostranstvo radi njegovog stavljanja u funkciju platežnog sredstva zemlje vlasnice" pojašnjava bivši guverner.

On dodaje da NBS tradicionalno vrši otkup zlata iz Bora, koje nakon toga može pasivno ostati u zemlji ili mora proći standardizaciju u inostranstvu.

"Nakon toga može ostati u inostranstvu. Takvo zlato u inostranstvu je zlato naše države i deo je deviznih rezervi zemlje" kaže Šoškić.

Izvor: Blic