Apsurd: Piletina skuplja od prasetine
Prasići se u Republici Srpskoj prodaju od 2,20 do 2,50 maraka po kilogramu, što je za marku i po manje od realne cene.
Republika Srpska
Mada zvuči neverovatno, prasetina je jeftinija i od piletine, koja trenutno, po kilogramu žive vage, košta oko tri marke.
Među očajnim uzgajivačima je i Dragan S. iz Lijevča, koji kaže da mu se ne ispati prodavati prasad po tako niskoj ceni, ali da nema drugog izbora.
"Već sam na gubitku. Većinu stočne hrane sam kupovao i novcem koji bih sada dobio za prasiće ne bi pokrio ni te troškove, a o zaradi da ne govorim. Ako ih ne prodam za sedam-osam dana, dobiće na kilaži i tek onda ne znam šta ću sa njima" navodi Dragan.
Dodaje da ni predstojeće slave ne mogu „izvući situaciju“, jer će prasad tada imati oko 50 kilograma, dok se za slavsku trpezu traže teže svinje.
Mišo Maljčić, predsednik Udruženja uzgajivača svinja ističe da prognoze nisu optimistične i da se, po svemu sudeći, cene neće menjati u naredna dva meseca.
"Ova cena je dotakla dno, nerentabilna je i ne može više padati. Problem je što niko od tovljača ne kupuje svinje za tov, jer je neizvesno koliko će se takve svinje tražiti, pa imamo situaciju da je ponuda veća od potražnje. Država im ne osigurava plasman, što utiče na čitav lanac uzgoja" smatra on.
Tvrdi da su prasići od 20 do 25 kilograma, koji se prodaju po 2,20 i 2,50 KM „sami sebe pojeli“, te da prodavci od njih nemaju ništa.
"Pre dva dana, i ja sam prodao prasiće ispod svake cene. Situacija na tržištu toliko je apsurdna da je najbolje da niko ništa ne proizvodi i ne uzgaja" razočaran je Maljčić.
Da prasad nikad nisu bili jeftiniji, pokazuje i primer jednog društva iz Banjaluke. Oni su, umesto roštilja, kojeg inače kupuju za druženja vikendom, pazarili prase od 20 kilograma.
"Nas desetak je skupilo pare i kupili smo prase, koje smo platili oko 45 maraka. Ranije, istu kilažu bismo platili duplo skuplje, pa je naš izbor uvek padao na roštilj" pojašnjava jedan od momaka.
Pada i cena stočne hrane
Poljoprivrednici strahuju da će, zbog dobrih prinosa, padati i cene stočne hrane.
"Kukuruz i pšenica su dobro rodili, što će dovesti do viška hrane za stoku, a samim tim i drastičnog pada cena. Opet će na udaru biti poljoprivredni proizvođači, jer neće znati kud sa tolikim žitom" smatra Mišo Maljčić.
Izvor: Blic
Među očajnim uzgajivačima je i Dragan S. iz Lijevča, koji kaže da mu se ne ispati prodavati prasad po tako niskoj ceni, ali da nema drugog izbora.
"Već sam na gubitku. Većinu stočne hrane sam kupovao i novcem koji bih sada dobio za prasiće ne bi pokrio ni te troškove, a o zaradi da ne govorim. Ako ih ne prodam za sedam-osam dana, dobiće na kilaži i tek onda ne znam šta ću sa njima" navodi Dragan.
Dodaje da ni predstojeće slave ne mogu „izvući situaciju“, jer će prasad tada imati oko 50 kilograma, dok se za slavsku trpezu traže teže svinje.
Mišo Maljčić, predsednik Udruženja uzgajivača svinja ističe da prognoze nisu optimistične i da se, po svemu sudeći, cene neće menjati u naredna dva meseca.
"Ova cena je dotakla dno, nerentabilna je i ne može više padati. Problem je što niko od tovljača ne kupuje svinje za tov, jer je neizvesno koliko će se takve svinje tražiti, pa imamo situaciju da je ponuda veća od potražnje. Država im ne osigurava plasman, što utiče na čitav lanac uzgoja" smatra on.
Tvrdi da su prasići od 20 do 25 kilograma, koji se prodaju po 2,20 i 2,50 KM „sami sebe pojeli“, te da prodavci od njih nemaju ništa.
"Pre dva dana, i ja sam prodao prasiće ispod svake cene. Situacija na tržištu toliko je apsurdna da je najbolje da niko ništa ne proizvodi i ne uzgaja" razočaran je Maljčić.
Da prasad nikad nisu bili jeftiniji, pokazuje i primer jednog društva iz Banjaluke. Oni su, umesto roštilja, kojeg inače kupuju za druženja vikendom, pazarili prase od 20 kilograma.
"Nas desetak je skupilo pare i kupili smo prase, koje smo platili oko 45 maraka. Ranije, istu kilažu bismo platili duplo skuplje, pa je naš izbor uvek padao na roštilj" pojašnjava jedan od momaka.
Pada i cena stočne hrane
Poljoprivrednici strahuju da će, zbog dobrih prinosa, padati i cene stočne hrane.
"Kukuruz i pšenica su dobro rodili, što će dovesti do viška hrane za stoku, a samim tim i drastičnog pada cena. Opet će na udaru biti poljoprivredni proizvođači, jer neće znati kud sa tolikim žitom" smatra Mišo Maljčić.
Izvor: Blic
Povezane vijesti
Francuzi pokušali da sruše tender za auto-put Rača-Bijeljina
Republika Srpska
0
Festival srpskih pjesama i igara u Istočnoj Ilidži
0
Kada stranački šef preuzme ulogu: Dodik zarobio institucije Republike Srpske
11
Razbijena kriminalna grupa: Droga sa Pala preko Sarajeva išla ka Zenici
2
Srđan Lakić: Laž je da napuštam Pokret Sigurna Srpska
3
Podrška Srpskoj ne znači poslušnost Miloradu Dodiku
12
Komentari (9)
Tetak mata
U Slavoniji kaže komšija komšiji dabogda ti rodilo jer će onda bit sve jeftino
Dejan
Haj dosta vise. Stalno nesto kukate. Nije dobro kad godina nije rodna i onda mogu da razumijem vase kukanje ali sad opet kukate iako je godina bila veoma rodna jer toboze ne znate sta cete sa tolikim urodom.
Bas
Jedan ambasaor e veliki proizvodjac pileceg mesa i jaja. Bravo za ambasadora!
Man se prasadi
Man se prasadi Dragane, ima da propadneš skroz. Precednik je svom Vučku dao monopol na prasetinu u BiH, dovoljno je pročitati o uvozu iz Srbije. RS služi da kupuje smeće iz Srbije, sve što ne zadovoljava kvalitetom da se izvozi u Evropu i maćehu Rusiju. Teletina i jaretina Dragane, skontaj kakve kontakte u Italiji i uživaj, izvozi, pravi pare! Svinjetina u BiH MORA biti iz Srbije ili ništa, dok Srbija sebi uvozi istu iz Evrope i uvlači im se u dupe!
AxxE
xD Pitali se itko zasto je to tako !! Neka nama naseg Dodika i Referenduma i Srbstva!!
Aha
Da je prsetina kvalitet jeli bi je i muslimani. Zato je zabranjena. Isto da je kvalitet bila bi cijena ko teletine. Kvaliteta se plaća jarane
Dentana
Apsurdi su svuda oko nas,Od prepunog klinickog centra u Banjaluci,sve smo bolesniji narod-bez ironije.Doktori bježe iz Bih,ovi koji ostaju rizikuju napade od pravom nezadovoljnih hordi bolesnika.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.