Ra­di­kal­ni isla­mi­zam pri­je­ti sekularnoj BiH

Ovo je tek je­dan od de­se­tak tek­sto­va ko­je su u po­slje­dnjih dva­de­se­tak da­na na­pi­sa­li nje­ma­čki i aus­trij­ski me­di­ji o opa­snos­ti ra­di­kal­nog isla­mi­zma i ve­ha­bi­zma za umje­re­ne mu­sli­ma­ne u BiH, ali oni i upo­zo­ra­va­ju da je to po­ten­ci­jal­na opa­snost i za Evro­pu.

De­ut­schlan­dfunk, nje­ma­čki ja­vni ra­dio-ser­vis, ta­ko na svo­joj in­ter­net stra­ni­ci upo­zo­ra­va da se na do­la­zak arap­skih do­se­lje­ni­ka u di­je­lo­ve BiH ko­ji pre­te­žno na­se­lja­va­ju mu­sli­ma­ni gle­da sa skep­som od stra­ne sa­mih mu­sli­ma­na, za ko­je De­ut­schlan­dfunk na­vo­di da su umje­re­ni i da ne di­je­le po­gle­de na islam ka­ko ga pro­po­vi­je­da­ju Ara­pi. Uprkos to­me, ka­ko je is­ta­knu­to, u arap­ska tu­ris­ti­čka na­se­lja, vi­le, šo­ping cen­tre u ko­ji­ma je za­bra­njen al­ko­hol i zgra­de in­ves­ti­ra­ju se mi­li­oni do­la­ra arap­skog nov­ca.

"Osamdeset pet od­sto vi­la već je pro­da­to, prven­stve­no kup­ci­ma iz ze­ma­lja Gol­fskog za­li­va: iz Ku­vaj­ta, Ka­ta­ra i Sa­udij­ske Ara­bi­je. U sep­tem­bru je je­dan in­ves­ti­tor iz Du­ba­ija po­lo­žio ka­men te­me­ljac za tu­ris­ti­čko na­se­lje od 140 he­kta­ra ju­žno od Sa­ra­je­va. Na­vo­dni tro­ško­vi su pre­ko dvi­je mi­li­jar­de evra", is­ti­če se u član­ku.

Osim do­se­lje­ni­ka, is­ta­knu­to je da je u 2016. "mu­sli­man­ski dio BiH" po­sje­ti­lo pre­ko 60.000 tu­ris­ta iz arap­skih ze­ma­lja.

"To­kom lje­ta uli­ce su pre­pu­ne lju­di iz drža­va Gol­fskog za­li­va", na­ve­de­no je. Aus­trij­ski "Stan­dard" upo­zo­ra­va da je mno­go se­le­fis­ta u BiH obra­zo­va­nje do­bi­lo od stra­ne doš­lja­ka iz gol­fskih drža­va. Stan­dard is­ti­če izja­vu Vla­de Azi­no­vi­ća, po­li­ti­ko­lo­ga iz Sa­ra­je­va, da doš­lja­ci sa tih pros­to­ra ne po­štu­ju lo­kal­ne islam­ske tra­di­ci­je. "Stan­dard" na­vo­di da je Islam­ska za­je­dni­ca, sa re­is-ul-ule­mom Hu­se­inom Ka­va­zo­vi­ćem na če­lu, otvo­re­no upo­zo­ri­la na opa­snost tih ide­olo­gi­ja za BiH i Evro­pu i od drža­ve zva­ni­čno za­tra­ži­la da se svi cen­tri ko­ji ni­su dio Islam­ske za­je­dni­ce za­tvo­re.

Ta­ko­đe, ka­ko is­ti­če list, lo­kal­ni mu­sli­ma­ni su odlu­čni da za­drže svo­je islam­ske tra­di­ci­je, za ko­je sma­tra da mo­gu po­slu­ži­ti kao po­zi­ti­van mo­del za Evro­pu. "Stan­dard" ta­ko­đe is­ti­če da je ugoš­ća­va­nje arap­skih tu­ris­ta je­di­ni izvor pri­ho­da za mno­ge se­le­fis­te. List ta­ko­đe pra­vi ana­li­zu ka­ko je do­šlo do to­ga da ove ra­di­kal­ne for­me isla­ma na­iđu na plo­dno tlo u BiH.

"Ka­da je pao so­ci­ja­li­zam, nas­tao je ide­olo­ški va­ku­um ko­ji su po­la­ko pre­uze­le etno­na­ci­ona­lis­ti­čke i re­li­gij­ske eli­te. Li­be­ral­ni i se­ku­lar­ni gra­đa­ni BiH ove ten­den­ci­je vi­de kao pri­je­tnju i upo­zo­ra­va­ju da ova­kvi re­li­gij­sko-po­li­ti­čki po­kre­ti mo­gu vo­di­ti ka da­ljim po­dje­la­ma u druš­tvu", na­vo­di "Stan­dard". Što se ti­če stra­nih in­ves­ti­to­ra, list upo­zo­ra­va da arap­ski in­ves­ti­to­ri pri­je­te da preu­zmu po­zi­ci­ju broj je­dan od Aus­tri­je, ko­ja je sa­da naj­ve­ći in­ves­ti­tor.

Upo­zo­ra­va­ju da su drža­ve za­li­va i Tur­ska za­je­dno u 2015. go­di­ni či­ni­le 26 od­sto uku­pnih in­ves­ti­ci­ja u BiH, dok je do ju­na pro­šle go­di­ne taj broj do­se­gao čak 39 od­sto.

(Nezavisne novine)