Nastavlja se zaduživanje BiH

Osim što je takav potez bio pozdravljen od građana zbog cena goriva, političari koji su glasali protiv hvalili su se i da su zaustavili zaduživanje naroda. Međutim, Vlade entiteta ni nakon toga nisu počele da „proizvode“ novac, već su izlaz počele da traže kod drugih kreditora, kod kojih je kamata uglavnom veća nego kod MMF.

''Jednu tranšu smo nadomestili na domaćem tržištu, a ostale ćemo pokušati obezbediti na inostranom. Iluzorno je sediti i čekati kada će neko usaglasiti aranžman sa MMF'', izjavio je ministar finansija RS Zoran Tegeltija za portal „Capital“.

Kada je reč o domaćem tržištu kapitala, RS je 19. juna emitovala 24. emisiju obveznica vrednih 25 miliona KM s rokom dospeća od 10 godina. Nešto pre toga na Banjalučkoj berzi održana je 52. emisija trezorskih zapisa u vrednosti od 9,9 miliona KM, ali je njihov rok dospeća veoma kratak – 8. decembar 2017. S druge strane, iste poteze, putem Sarajevske berze, povlači i Vlada FBiH.

Šefica Kluba poslanika SDS u parlamentu BiH Aleksandra Pandurević kaže da ministru Tegeltiji ne bi bio potreban kredit kada bi se domaćinski odnosio prema onome što Srpska ima.

''Budžet predsednika RS nije morao da bude skoro 11 miliona KM, a u propalim bankama je nestalo nekoliko stotina miliona maraka novca. Zaduženje na domaćem tržištu je kratkoročno i simbolično u odnosu na novac koji im je potreban. Kredit na međunarodnom tržištu im niko neće dati, između ostalog i zbog toga što je kreditni rejting BiH označen kao „smeće“'', kaže Pandurevićeva.

Najviše dugujemo Svetskoj banci

Javna zaduženost BiH na kraju 2016. bila je nešto veća od 12 milijardi KM, od čega RS duguje 5,4 milijarde. U spoljnom dugu, BiH najviše duguje Svetskoj banci 33,44 odsto, Evropskoj investicionoj banci 20,99 procenata i MMF 12,25 odsto.

Takođe, BiH ima više od tri milijarde KM odobrenih, a nepovučenih kredita, za šta je u prošloj godini plaćeno 2,7 miliona KM troškova ili penala. Uglavnom je reč o kreditima za infrastrukturu.

Izvor: Blic