Ana Brnabić i dalje pod lupom

Osim što je prva žena premijer, Ana Brnabić se od svojih prethodnika na tom mestu razlikuje i po stilu života, muzici koju sluša, hobijima... Pokušali smo kroz razgovor s njenim prijateljima da je upoznamo izbliza, privatno - kada košulju i sako zameni trenerkom. Tu smo naišli i na prvu zanimljivost vezanu za nju.
 
- Košulju ne skidam, u njoj sam čak i na plaži - ispričala je premijerka za “Blic” svojevremeno.

A kada smo kod plaža saznali smo da je svako leto provodila na Krku kod babe i dede.

- Trenirala je plivanje, to joj je omiljeni sport - poveravaju nam naši izvori.

Ipak, ovog leta o plivanju i odmoru ne razmišlja.

Veće su šanse da ono malo slobodnog vremena što joj nova funkcija bude ostavljala posveti kuvanju koje obožava. Gurman je, posebno voli kinesku hranu. Obožava i ćevape, a veliki je ljubitelj tartufa.

Brnabićeva je veoma posvećena sinovima svoga brata koji je zovu “tetka institucija”.

Voli da putuje, a najlepša iskustva doživela je u Keniji, Zambiji, Malaviju i Tanzaniji. Ipak, kada je pitate da se odluči za omiljenu destinaciju, bez razmišljanja odgovara: ”Beograd”.

Tu je, kaže, sve što joj treba, a “sve” su porodica i prijatelji.

- Izlazi na urbana gradska mesta - kaže nam jedan od Aninih prijatelja.

Ispunjava je vožnja i da se ona pita nikada ne bi imala vozača, “lakše je kad ona drži volan i upravlja svojim životom”.

Obožava muziku 80-ih, omiljeni bend joj je “Depeche Mode”, njihova muzika joj legne bez obzira na to kako je raspoložena. Leto je njeno godišnje doba. Kada je zadovoljna, njena uzrečica je „ovo je užasno dobro“, kada nije, dodiruje kosu i govori “ja ne mogu da verujem”.

Osetljiva je na nepravdu, lenjost i neodgovornost, prezire maltretiranje slabijih i neodgovornost.

Uzor u svakom smislu joj je otac. Timski je igrač. Voli da gleda filmove, a „Gospodara prstenova“ je gledala nebrojeno puta. Posećuje galerije i izložbe slika, omiljeni slikari su joj Edvard Munk i Ljubica - Cuca Sokić.

Veliki je ljubitelj životinja, a trenutno ima dva psa koji su jako vezani za nju. Mašina za sudove za nju je kućni aparat broj jedan, pored “blekberija”, koji i dalje koristi privatno sa istim brojem telefona. Službeno koristi “samsung” koji je dobila kada je postala ministarka.

Životni moto je pozajmila od Džona Lenona i od kada je ministarka češće ga ponavlja: „Everything will be okay in the end. If it’s not okay, it’s not the end” – “Na kraju, sve će biti dobro. Ako nije dobro, nije kraj”.

Od Krka do Beograda

- Srbija je moja domovina, u Beogradu sam rođena. Moj deda po ocu je sa Krka i ja Krk volim, a naročito to selo i ljude odakle mi je deda. Tamo imam jako puno prijatelja - neke od mog rođenja, a neki su prijatelji moje porodice već generacijama. Moji koreni vezani su za Srbiju. Baka po ocu je iz Gorobilja kod Požege. I baka i deda sa majčine strane su iz Babušnice. Najveći deo života provela sam u Srbiji koju jako volim i u koju sam se vratila posle studija u Engleskoj, jer sam oduvek želela da svoj život i karijeru ovde gradim - ispričala je Ana.

(Blic)