Dvije milijarde za preživljavanje
Od oko 2,7 milijarde KM kredita koje su podigli građani u bankama Srpske na potrošačke se odnosi čak nešto više od 70 odsto.
Republika Srpska
Rast nenamenskih kredita koji se uglavnom koriste za finansiranje životnih troškova, pad stambenih kredita te slab interes za zajmove za obavljanje delatnosti glavne su karakteristike zaduživanja građana Srpske u prvom kvartalu ove godine. Ukupni krediti građanima krajem marta ove godine iznosili su 2,65 milijarde KM i čine 73 odsto ukupnih kredita građanima.
"Prema namenskoj strukturi krediti za opštu potrošnju koji čine 73 odsto ukupnih kredita građanima iznosili su 1,9 milijarde KM i veći su za 41,9 miliona KM u odnosu kraj prošle godine. Za stambene potrebe građani su pozajmili 577,7 miliona KM, odnosno tri odsto manje u odnosu na stanje krajem 2016. godine", navedeno je u izveštaju Agencije za bankarstvo Republike Srpske za prvi kvartal ove godine.
Krediti za obavljanje delatnosti iznosili su 142 miliona KM, sa blagim rastom po stopi od jedan odsto u odnosu na kraj 2016. godine.
"Iako su krajem prvog kvartala 2017. godine kreditne aktivnosti banaka bile usmerene i prema finansiranju obavljanja delatnosti, ovaj segment kreditiranja sa pet odsto učešća u ukupnim kreditima građana je još uvek relativno malo zastupljen", navode iz Agencije iz bankarstvo Srpske.
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista Republike Srpske “Swot” kaže da građani posežu za potrošački kreditima da bi isfinansirali svakodnevne životne troškove koje ne mogu podmiriti redovnim primanjima.
"Uporedo, dok se zadužuju većina građana traže novi posao za koji se nada da će im omogućiti da povećaju standarad i reše se zajmova, a u suštini samo odlažu finansijske nevolje i tonu u sve veći minus", kaže Grabovac.
On kaže da pad stambenih kredita znači da je sve manje građana koji su kreditno sposobni da dobiju zajam za stan.
"Što se tiče pokretanja posla banke su sa jedne strane suzdržane u odobravanju kredita za poslovne aktivnosti zbog velikog udela nenaplativih kredita. Posebno su oprezne prema firmama koje se tek osnivaju. S druge strane ne postoji ni preterano prevelik interes građana da pokreću biznis s obzirom da su nameti veliki, a poslovno okruženje nije stabilno", ističe Grabovac.
Raste prosečna zaduženost u Republici Srpskoj
Izveštaj Agencije za bankarstvo RS pokazuje da prosečna zaduženost građana za prva tri meseca ove godine iznoslila 2.386 KM i veća je za 36 KM u odnosu na kraj prošle godine.
Zaduženost po stanovniku prema bankama je iznosila je 2.183 KM ili 32 KM u odnosu na kraj prošle godine. Prosečna zaduženost prema mikrokreditnim organizacijama iznosila je 201 KM po stanovniku - četiri KM više nego krajem 2016.
(EuroBlic)
"Prema namenskoj strukturi krediti za opštu potrošnju koji čine 73 odsto ukupnih kredita građanima iznosili su 1,9 milijarde KM i veći su za 41,9 miliona KM u odnosu kraj prošle godine. Za stambene potrebe građani su pozajmili 577,7 miliona KM, odnosno tri odsto manje u odnosu na stanje krajem 2016. godine", navedeno je u izveštaju Agencije za bankarstvo Republike Srpske za prvi kvartal ove godine.
Krediti za obavljanje delatnosti iznosili su 142 miliona KM, sa blagim rastom po stopi od jedan odsto u odnosu na kraj 2016. godine.
"Iako su krajem prvog kvartala 2017. godine kreditne aktivnosti banaka bile usmerene i prema finansiranju obavljanja delatnosti, ovaj segment kreditiranja sa pet odsto učešća u ukupnim kreditima građana je još uvek relativno malo zastupljen", navode iz Agencije iz bankarstvo Srpske.
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista Republike Srpske “Swot” kaže da građani posežu za potrošački kreditima da bi isfinansirali svakodnevne životne troškove koje ne mogu podmiriti redovnim primanjima.
"Uporedo, dok se zadužuju većina građana traže novi posao za koji se nada da će im omogućiti da povećaju standarad i reše se zajmova, a u suštini samo odlažu finansijske nevolje i tonu u sve veći minus", kaže Grabovac.
On kaže da pad stambenih kredita znači da je sve manje građana koji su kreditno sposobni da dobiju zajam za stan.
"Što se tiče pokretanja posla banke su sa jedne strane suzdržane u odobravanju kredita za poslovne aktivnosti zbog velikog udela nenaplativih kredita. Posebno su oprezne prema firmama koje se tek osnivaju. S druge strane ne postoji ni preterano prevelik interes građana da pokreću biznis s obzirom da su nameti veliki, a poslovno okruženje nije stabilno", ističe Grabovac.
Raste prosečna zaduženost u Republici Srpskoj
Izveštaj Agencije za bankarstvo RS pokazuje da prosečna zaduženost građana za prva tri meseca ove godine iznoslila 2.386 KM i veća je za 36 KM u odnosu na kraj prošle godine.
Zaduženost po stanovniku prema bankama je iznosila je 2.183 KM ili 32 KM u odnosu na kraj prošle godine. Prosečna zaduženost prema mikrokreditnim organizacijama iznosila je 201 KM po stanovniku - četiri KM više nego krajem 2016.
(EuroBlic)
Povezane vijesti
Francuzi pokušali da sruše tender za auto-put Rača-Bijeljina
Republika Srpska
0
Festival srpskih pjesama i igara u Istočnoj Ilidži
0
Kada stranački šef preuzme ulogu: Dodik zarobio institucije Republike Srpske
11
Razbijena kriminalna grupa: Droga sa Pala preko Sarajeva išla ka Zenici
2
Srđan Lakić: Laž je da napuštam Pokret Sigurna Srpska
3
Podrška Srpskoj ne znači poslušnost Miloradu Dodiku
12
Komentari (8)
Oj ha
Tražite od Mile i kumova da vam pozajme, dobićete bar srednji prst, možda prihvate u banci.
Saša
Ne mora svaki potrošački(gotovinski)kredit da se koristi za preživljavanje. Naime, ja sam isti kredit podigao za kupovinu polovnog automobila. Znam da ste, uglavnom, u pravu, ali sivo ne treba bojiti u crno.
P r a v n i k
Dače baja, al dogodine, po 50 za izbore, pa umanjite malo dugovanja, marvo.....
Stanovnika
A kad se uzme realan broj stanovnika zaduzenost je jos veca
Trge
Kad nemate mozga k'o no relax, pocrksjte. Ali naravno, prvo glasajte opet za Milu.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.