Srbija "gubi još jedno Kosovo"

Uz negativni demografski trend, jedan od ključnih problema današnjeg sela je i njegov loš ekonomski položaj, usitnjenost poseda i sve brojnija staračka domaćinstva, a najveći problemi su u brdsko-planinskim regionima, istakao je na Forumu "Hrana za Evropu predsednik Odbora za selo Srpske akademija nauka Dragan Škorić.

"U Srbiji ima više od 50.000 praznih kuća i još tri puta toliko koje su van upotrebe", naveo Škorić podatke iz studije SANU o propadanju sela u Srbiji.

Škorić objašnjava da od 4.709 naselja, čak 1.200 je u fazi nestajanja jer svako to selo ima manje od 100 stanovnika, a čak u 86 odsto sela se smanjuje broj stanovnika.

Poštu, navodi on, nema 2.000 njih, oko 500 nema asfaltni put i vezu sa svetom, u 2.700 ne postoji dečji vrtić, 230 sela nema osnovnu školu, a 173 škole pohađa samo po jedan đak.

Samo u oblasti stočarstva kada je reč o potencijalu, srpska sela bi mogla da ostvare 24 milijarde dolara do 2040. godine, napomenuo je Škorić.

Na dvodnevnom 7. forumu "Hrana za Evropu" po prvi put se predstavlja i nacrt Studije o ekonomskom i društvenom razvoju "Srbija 2040".

Direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović istako je otvarajući Forum, da Studija predstavlja dokument pripreman sa ciljem da bude "objektivan prema prošlosti i dostojan da bude putokaz za budućnost".

"Uvereni smo i da je Srbiji takav dokument neophodan, a da su Ekonomski institut i SANU dostojni i pozvani da budu 'centar sabornosti' u njegovoj izradi", ocenio je direktor Instituta.

U daljem radu Foruma čestvovaće i predstavnici Privredne komore Srbije, predstavnici Vlade, ministarstava, generalni direktori i menadžeri poljoprivrednih i prehrambenih kompanija i zadruga.

Organizatori Foruma su beogradski Ekonomski institiut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije, a partneri su Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), Perutnina Ptuj, Viktorija grupa, Atlantik grupa, Delta agrar, Al Ravafed Srbija i Gradske pijace.

(Tanjug)