Za svaki dan po jedan namet!
U prašumi parafiskalnih nameta, nemoguće je probiti se do uređene šume. Broj poreskih i neporeskih davanja koji se napalaćuju u BIH prelazi prelazi 3. 400. Poređenje sa drugi zemljama pokazuje da ih u BiH ima do 20 puta više nego u Hrvatskoj ili 10 puta više nego u Srbji. U Republici Srpskoj privreda se guši. Privrednici i građani za svaki dan u godini plate po jedan namet.
Republika Srpska
Tako državi plaćamo 287 naknada, 47 taksi, sedam kazni, dvije vrste članarina, 15 direktnih poreza i 6 različitih doprinosa.
Takav odnos prema privrednicima ne sviđa se ni stranim investitorima. Zato ne treba da čudi što ih je sve manje.
’’Svakako bi za nas bilo bolje kada bismo bili izjednačeni sa našom konkurencijom u Bugarskoj ili Rumuniji, da imamo manje prepreka , tada bi nam cijelo poslovanje bilo jeftinije i sve što bi mi radili ovdje vrijedilo bi više’’ – kažu u Upravnom odboru Fabrike namještaja ’’Standard’’ iz Prnjavora.
Za sada samo košta više. Vlada je napravila Nacrt registra fiskalnih i parafiskalnih nameta u kojem su pobrojane sve dažbine, a koji bi trebalo da bude konačno uspostavljen do kraja sledeceg mjeseca. To u praksi znači da bi se vidjelo kako se i gdje novac troši.
’’Na kraju da se vidi i analizira mogućnost smanjenja određenih izdavanja, a s druge strane da dođe do ukidanja neopravdanih nameta kako bi se uređenjem ove oblasti postigli dugoročni pozitivni efekti’’ – rekao je portparol Privredne komore RS, Vladimir Blagojević.
Radenko Bubić direktor je fabrike obuće ’’Dermal R’, i ima skoro 700 radnika. Prema njegovim riječima, nameti na godišenjem novou koštaju i po nekoliko stotina hiljada maraka.
’’Znam da nas jedan radnik košta mjesečno oko 1.100 KM u brutu sa platom, toplim obrokom i doprinosima. Nama to na godišnjem nivou, ti nameti uzimaju stotine hiljada maraka’’ – kaže za BN televiziju direktor Fabrike obuće ’’Dermal R’’ iz Kotor Varoš Radenko Bubić.
Sve to utiče i na otvaranje novih radnih mesta. Nezaposlenost u BiH uprkos pozitivnim trendovima, najviša je u Evropi.
’’To je dugoročni problem koji će imati velike posledice u budućnosti, ne samo za poslodavce, nego i za penzionere ako ne bude imao ko zaraditi penziju’’ – poručio je Saša Trivić iz Unije udruženja poslodavaca RS.
Analiza koju je ranije uradio Centar civilnih inicijativa pokazala je da fiskalni i parafiskalni nameti privredu u BiH godišnje koštaju između 500 miliona i milijardu KM. Na jednu zarađenu marku privrednik državi mora dati 70 pfeniga za poreze i dodatnih od 10 do 20 pfeniga kroz parafiskalne namete.
BN televizija
Takav odnos prema privrednicima ne sviđa se ni stranim investitorima. Zato ne treba da čudi što ih je sve manje.
’’Svakako bi za nas bilo bolje kada bismo bili izjednačeni sa našom konkurencijom u Bugarskoj ili Rumuniji, da imamo manje prepreka , tada bi nam cijelo poslovanje bilo jeftinije i sve što bi mi radili ovdje vrijedilo bi više’’ – kažu u Upravnom odboru Fabrike namještaja ’’Standard’’ iz Prnjavora.
Za sada samo košta više. Vlada je napravila Nacrt registra fiskalnih i parafiskalnih nameta u kojem su pobrojane sve dažbine, a koji bi trebalo da bude konačno uspostavljen do kraja sledeceg mjeseca. To u praksi znači da bi se vidjelo kako se i gdje novac troši.
’’Na kraju da se vidi i analizira mogućnost smanjenja određenih izdavanja, a s druge strane da dođe do ukidanja neopravdanih nameta kako bi se uređenjem ove oblasti postigli dugoročni pozitivni efekti’’ – rekao je portparol Privredne komore RS, Vladimir Blagojević.
Radenko Bubić direktor je fabrike obuće ’’Dermal R’, i ima skoro 700 radnika. Prema njegovim riječima, nameti na godišenjem novou koštaju i po nekoliko stotina hiljada maraka.
’’Znam da nas jedan radnik košta mjesečno oko 1.100 KM u brutu sa platom, toplim obrokom i doprinosima. Nama to na godišnjem nivou, ti nameti uzimaju stotine hiljada maraka’’ – kaže za BN televiziju direktor Fabrike obuće ’’Dermal R’’ iz Kotor Varoš Radenko Bubić.
Sve to utiče i na otvaranje novih radnih mesta. Nezaposlenost u BiH uprkos pozitivnim trendovima, najviša je u Evropi.
’’To je dugoročni problem koji će imati velike posledice u budućnosti, ne samo za poslodavce, nego i za penzionere ako ne bude imao ko zaraditi penziju’’ – poručio je Saša Trivić iz Unije udruženja poslodavaca RS.
Analiza koju je ranije uradio Centar civilnih inicijativa pokazala je da fiskalni i parafiskalni nameti privredu u BiH godišnje koštaju između 500 miliona i milijardu KM. Na jednu zarađenu marku privrednik državi mora dati 70 pfeniga za poreze i dodatnih od 10 do 20 pfeniga kroz parafiskalne namete.
BN televizija
Povezane vijesti
Francuzi pokušali da sruše tender za auto-put Rača-Bijeljina
Republika Srpska
0
Festival srpskih pjesama i igara u Istočnoj Ilidži
0
Kada stranački šef preuzme ulogu: Dodik zarobio institucije Republike Srpske
11
Razbijena kriminalna grupa: Droga sa Pala preko Sarajeva išla ka Zenici
2
Srđan Lakić: Laž je da napuštam Pokret Sigurna Srpska
3
Podrška Srpskoj ne znači poslušnost Miloradu Dodiku
12
Komentari (4)
Direkt
Nekada su radnici radili u preduzecima koja su bila drzavna , a sada privatnici rade za drzavu. Sve je isto samo njega nema. Ako drzava hoce sistem bez buducnosti nameti su dobar nacin za to, dok sve veci nameti ce dovesti do ubrzanja tog procesa, a sto se i desava.
Radnik
Sta se zale onaj pekar i Bubic daju plate 400 KM a imaju vike mercedese po pet fabrika i sto lokala jis bi i drzavu zakidali sramota.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.