Koliko šećera smijemo da unosimo dnevno?

Ali nije samo čist, beli ili žuti, šećer u pitanju. Osim saharoze, tu su i glukoza, fruktoza, maltoza, kukuruzni sirup, hidrolizovani skrob, invertovani šećerni sirup i melasa. Sve su to vrste šećera koje se na različite načine upotrebaljavaju u proizvodnji hrane koji svakodnevno konzumiramo. 

Stručnjaci za ishranu smatraju da šećeri ne bi trebalo da čine više od 5 odsto ukupne energije, odnosno unosa kalorija, koju sa hranom i pićem unesemo u organizam tokom dana. 

A to, otprilike, iznosi 30 grama, odnosno oko 7,5 kafenih kašičica, piše britanski Metro. 

Prema starosnoj dobi čoveka, tabela dnevnih vrednosti unosa šećera bi trebalo da izgleda ovako: 

- Odrasli: ne više od 30 grama / ekvivalent 7 kockica šećera. 

- Deca između 7 i 10 godina: ne više od 24 grama / ekvivalent 6 kockica šećera. 

- Deca između 4 i 6 godina: ne više od 19 grama / ekvivalent 5 kockica šećera. 

- Za decu starosti ispod 4 godine ne postoje definisane vrednosti, ali se preporučuje izbegavanje zaslađenih pića i hrane u koju je dodat šećer. 

Ove količine odnose se na slobodne šećere, dakle one koji se hrani dodaju u procesu proizvodnje, kao i na šećere prisutne u medu, sirupima i voćnim sokovima. 

Šećeri koji se mogu naći u mleku, voću i povrću ne smatraju se slobodim šećerima i na njihov unos nije neophodno obraćati posebnu pažnju. Ovi šećeri su, međutim, uračunati u ukupne količine šećera navedene na deklaracijama poroizvoda koji ih sadrže.

 B 92
foto:internet