Nameti koji guše privredu u BiH

Prava poplava raznih naknada, taksi, kazni, članarina su oko vrata građanima i privredi. Veliki posao je sve ih i popisati, a kamoli platiti. Osnovanost njihovog postojanja - upitna.

I dok za budžete na svim nivoima vlasti predstavljaju značajan izvor prihoda, građani koji pune te budžete su neinformisani.

Parafiskalni nameti otežavaju poslovni ambijent, odvraćaju investitore, a smatra se da su jedan od značajnih faktora koji podstiču sivu ekonomiju. I dok se njihov precizan broj još utvrđuje, ono što treba da uslijedi jeste analiza svakog pojedinačnog nameta, kako bi se vidjela njihova svrsishodnost.

“Ko i na koji način ubire i kako troši sredstva? Nakon tih dubljih analiza doći ćemo u situaciju da će se određeni nameti ukinuti, a drugi smanjiti”, kaže portparol Privredne komore Republike Srpske Vladimir Blagojević.

“Da bi prišli tom putu, neophodno je da se javna administracija i državna uprava racionalizuju, postanu efikasniji. I to je najteže pitanje”, ističe ekonomista Milenko Stanić.

Kada se uporedi stanje sa susjednim zemljama, proizlazi da BiH ima do 20 puta više parafiskalnih nameta nego Hrvatska, a 10 puta više nego Srbija.

Veliki broj različitih nameta uvedeno je primarno, kako bi osigurali dodatni prihod raznim nivoima vlasti, a sve radi sufinansiranja neproduktivne administracije, koja predstavlja društvenu klasu samu za sebe i ne pruža odgovarajući nivo usluga svojim korisnicima.

U suprotnom, skidanje ove omče sa vrata privrednicima značilo bi uštede koje bi omogućile bolje poslovanje, a u konačnici veće plate radnicima.



BN televizija