Šta je Tači obećao NATO-u?

Izvori iz NATO su objasnili da u vezi toga postoji razmena pisama između tadašnjeg premijera Hašima Tačija i bivšeg generalnog sekretara Andreasa Foga Rasmusena.

“U osnovi, tadašnji premijer Tači se obavezao da KBS neće ići severno od reke Ibar bez dogovora sa komandantom KFOR-a”, objasnio je za RSE jedan zvaničnik u NATO. Ovaj izvor je potvrdio da dokument nikada nije objavljen, jer ništa nije potpisano. “To nije sporazum. To je privatna razmena pisama između tadašnjeg premijera Tačija i tadašnjeg generalnog sekretara Rasmusena”, objasnio je ovaj zvaničnik. Prema rečima ovog izvora, do ove razmene pisama je došlo u periodu posle postizanja Briselskog sporazuma i pre ponovnog pokretanja dijaloga (2013. godine). 

Nejasnoće oko Briselskog sporazuma 

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u dva navrata u protekla dva dana poručio kosovskim vlastima da Kosovske bezbednosne snage (KBS) ne mogu da pređu na severni deo Kosova bez saglasnosti komandanta KFOR-a. 

Za ovo stajalište, prvi čovek Alijanse se oslanja na Briselski sporazum od 2013. kojeg su postigli tadašnji premijer Srbije, Ivica Dačić, i tadašnji premijer Kosova, Hašim Tači. Prema Stoltenbergu, Briselski sporazum “jasno kaže da KBS ne može da ide na sever bez saglasnosti komandanta KFOR-a”. 

Nijedan član Briselskog sporazuma se ne odnosi na pitanje KBS-a. Ovo posredno potvrđuje i Maja Kocijančič, portparolka EU, upitana da objasni koji član sporazuma se odnosi na KBS. 

“Briselski sporazum zaključen u aprilu 2013. predviđa integraciju bezbednosnih struktura na Kosovu i obaveza strana u njoj. Evropska unija očekuje od Kosova da nastavi sa ispunjavanjem svojih obaveza po bezbednosnim aranžmanima ovog sporazuma i prema međunarodnom vojnom prisustvu”, stoji u pisanom odgovoru Kocijančič.

Portparol KFOR-a na Kosovu, Vinćenco Graso sa druge strane tvrdi da je dogovor o zabrani odlaska KBS-a na sever Kosova, deo briselskog sporazuma.

“U 2013. godini postignut je sporazum u vezi sa angažovanjem KBS-a. Prema sporazumu, KBS mora biti ovlašćen od strane komandanta KFOR-a pre bilo kakvog raspoređivanja na sever Kosova”, kaže Graso.

Međutim, kako su za RSE objasnili zvaničnici u sedištu Alijanse, kada se govori o Briselskom sporazumu u kontekstu KBS-a, zvaničnici NATO imaju na umu razmenu pisama između bivšeg generalnog sekretara NATO, Andreasa Foga Rasmusena i tadašnjeg kosovskog premijera Hašima Tačija a ne Briselski sporazum koji su postigli tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači.

Pitanje Kosovskih Bezbednosnih Snaga pokrenuto je nedavno, u sedištu NATO saveza, nakon odluke Kosovske Skupštine da ove oružane snage transformiše u Vojsku Kosova.

Predsednik Kosova Hašim Tači je prošle nedelje izjavio novinarima da je nakon formiranja Vojske, u sedište NATO on poslao novo pismo, čiji je sadržaj odbio da otkrije predstavnicima medija. Međutim, više izvora u Alijansi je za RSE reklo da nisu upoznati da je stiglo ikakvo pismo od strane kabineta kosovskog predsednika u sedište NATO.

Odluka o formiranju Kosovske Vojske nije naišla na pozitivnu reakciju Alijanse gde je pokrenuta rasprava o preispitivanju odnosa sa KBS-om.

(Tanjug)