Manje od pola Srba bi išlo u rat

Ovo je pitanje postavljeno u istraživanju koje je provela agencija za istraživanje javnog mnijenja Gallup zajedno s firmom za istraživanje tržišta Worldwide Independent Network u 64 zemlje širom sveta.

U globalnom proseku, 61% ispitanika odgovorilo je da bi bilo spremno boriti se za svoju zemlju, dok je 27% odgovorilo da ne bi bilo spremno da se bori.

Očekivano, mnogo veći procenta muškaraca nego žena globalno je odgovorio da je voljan da se bori (67%), ali zanimljivo je da je i većina žena odgovorila potvrdno (52%).

Na Bliskom istoku najratoborniji, u zapadnoj Europi najmiroljubiviji

Međutim, utvrđene su znatne razlike među zemljama, odnosno među globalnim regijama. Najveći procenat onih koji su spremni da se bore za svoju zemlju je na Bliskom istoku i u severnoj Africi (tzv. regija MENA) - njih čak 83% - dok je najniži procenat u zapadnoj Europi - njih 25%.

U velikom istraživanju ispitano je 62.398 osoba širom sveta, s uzorkom od oko 1000 osoba za svaku zemlju. Anketiranje je sprovedeno između septembra i decembra 2014.

"Stotinama godina nakon početka Prvog svetskog rata utvrdili smo da je 61% građana sveta voljno da se bori za svoju zemlju. Međutim, istinita priča je u regionalnom poređenju, a u vreme takvog previranja na Bliskom istoku primetno je da je voljnost za borbu najviša u MENA regiji", komentiraso je Žan Mark Leger, predsednik Međunarodnog udruženja WIN/Gallup, rezultate istraživanja.

Istraživanje je otkrilo i zanimljive razlike između zemalja koje su do relativno skoro bile u ratu.

Japanci, Nemci, Italijani i Austrijanci ne bi više ratovali

Japanci su tako najmanje skloni boriti se za svoju zemlju među svim ispitanicima - njih samo 11%. Japan je, podsetimo, poražen u Drugom svetskom ratu, a na teritorij Japana izvršena su i dosad jedina dva napada atomskom bombom. Procenat Japanaca spremnih za rat više je nego dvostruko manji od Britanaca (27%) i Francuza (29%).

Nakon Japana slede Holandija (15%). Treći su Nemci, koji su takođe poraženi u Drugom svetskom ratu. Sledi Belgija (19%), a zatim Italija (20%) i Austrija (21%), koje su takođe bile na strani gubitničke nacističko-fašističke osovine u Drugom svetskom ratu. Španija je takođe pri dnu, s 21%.

Najspremniji boriti se za svoju zemlju su Marokanci i Fidžijci - njih po 94%. Slede Pakistanci (89%), Vijetnamci (89%), Bangladešani (86%), Azerbajdžanci (85%) i stanovnici Papue Nove Gvineje (84%).

Manje od pola Srba bi išlo u rat

Među evropskim zemljama prednjači Finska - s postotkom od 74% ljudi voljnih za ratovanje - zemlja koja je takođe zadnji put ratovala na početku Drugog svetskog rata, kada je Sovjetski Savez izvršio invaziju na tu zemlju.

Nakon Finske sledi Turska (73%) a nakon nje Ukrajina (61%), koja je od 2014. do danas u sukobu s ruskim separatistima koje podržava Rusija. Sama Rusija je sledeća (59%).

Hrvatska nije bila među zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje, ali neke druge zemlje bivše Jugoslavije jesu. Među njima je najviše volje za odlazak u rat na Kosovu (58%), a zatim u Bosni i Hercegovini (55%), pa u Srbiji (46%) i Makedoniji (38%).

Znatna varijacija postoji i među religijama. Muslimani su najspremniji ratovati - njih 78%. Slede hinduisti (77%), zatim budisti (66%), a nakon njih, zanimljivo, ateisti i agnostici (57%). Među hrišćanima su najratoborniji pravoslavci (53%), ali katolici su odmah iza njih (52%), dok su protestanti voljni ratovati u manjini (48%). Oko pola Židova spremno je ratovati, njih 51 %.

(b92/index.hr)