Stečajna hobotnica dostiže nivo pljačke ''Litvanskih bandita''

Kada smo prije nekoliko mjeseci počeli da ukazujemo na čudne kombinacije oko kupovine potraživanja Birača, kako bi se preuzela Alumina, privredni dragulj Republike Srpske, mnogima nije bilo jasno o kakvim se igrama radi. Na kraju je ipak istina izašla na videjlo i pomenute, navodno finansijski potentne inostrane kompanije, nisu uspjele da dokažu da poseduju odgovarajući kapital i kupe državna potraživanja u cilju preuzimanja Alumine.

Tako se ipak pokazalo da je nemoguće da ''žaba proguta rodu'', i da su naše informacije, kao i pojedinih opozicionih poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srpske bile tačne. Ovih dana pominju se novi zainteresovani igrači, a na Vladi Republike Srpske je da dobro prouči njihov poslovni bonitet, kako ne bi ponovo bila u situaciji da prizna da ne zna, ono što novinari i javnost znaju. Ustvari, Vlada će opet da dobije nalog šta da uradi, ali, to će biti predmet narednih analiza.

Pravno neregularni status Alumine

Trenutno je veći problem pravno neregulisani status Alumine. Po sili zakona, stečajni upravnik morao je da krene u proceduru okončanja stečaja, posle pravosnažno okončanih sudskih procesa, krajem prošle godine. Međutim, nije preduzeta nijedna radnja koja bi ukazivala na takve namjere.

Poslije ''Litvanskih bandita'', ključnu ulogu u presipanju novca zaradjenog na znoju radnika Alumine, u privatne džepove, preuzela je stečajna hobotnica. Na njenom čelu je već šest godina stečajni upravnik Lazo Djurdjević iz Šamca. On je inače jedan od rekordera u Republici Srpskoj po broju stečajnih postupaka, o čemu smo i ranije izvještavali.

https://www.rtvbn.com/3866809/oni-su-rekorderi-u-stecajima-

Pored Alumine (Birač), dobio je stečaj Bobar banke, Šećerane u Bijeljini, Unisa, Rudnika olova i cinka, Tekstilnog kombinata Bilećanka, Rudnika Miljevina, itd, ali se nekih od njih riješio, jer nisu toliko unosni kao Alumina. Po zakonu, nije ni smio da ih dobije. Jer, Lazo Djurdjević je jedan od stečajnih upravnika koje je imenovala sudija Alida Nađ – Mađarac koja je zbog toga suspendovana, uz podizanje optužnice da je mimo Zakona o stečaju između ostalog imenovala Lazu Đurđevića u više stečajnih postupaka nego što je to zakonski dozvoljeno.

https://www.capital.ba/lazo-djurdjevic-vise-nije-stecajni-upravnik-bobar-banke/

Stečajno-pravna ekipa, na čelu sa Lazom Djurdjevićem, za šest godina,kako tvrde naši izvori, ispumpala je frapantne sume novca iz Alumine, držeći pri tom njeno poslovanje u veoma neregularnim pravnim okolnostima. Konkretno, stečajni upravnik Lazo Djurdjević, uz angažovanje pravnog tima Vitomira i Aleksandra Popovića, kao i Sonje Rubež, izvukli su tokom tog perioda, prema tim navodima, oko 11 miliona KM na ime troškova, od čega je samo Lazo Djurdjević lično prihodovao preko tri miliona KM, a od početka stečaja, familija Popović je od Birača i Alumine inkasirala oko dva miliona KM!

Samo od januara 2018. godine pa do danas, advokat Aleksandar Popović je od Birača i Alumine naplatio oko 650.000 KM, a njegov otac, Vitomir Popović, koji i nije advokat oko 200.000?!

Poenute cifre potiču iz nepotrebnih postupaka koje ova kontroverzna ekipa u saradnji sa stečajnim upravnikom i Odborom poverilaca Birača pokreće, samo da bi produžavala stečaj i izvukla milione maraka iz Birača i Alumine.

Prema podacima koji su dostupni, pravni tim nagrađen je sa duplom tarifom, koja se u predmetima oko Birača i Alumine kreće od 6.000 do 9.000 KM po jednoj radnji! Znači zaradjuju 9.000 KM za nekoliko sati posla!!!

Postavlja se pitanje, da li se ovo smatra očiglednim oštećenjem povjerilaca u stečaju Birača?

Odgovor je jasan, ali optužnice za očigledne krivične radnje još nisu podignute. I dok je Advokatske komore Republike Srpske u februaru 2019. godine obustavljala rad po službenoj dužnosti zbog neisplaćenih naknada, pravni tim Birača i Alumine nikada nije imao problem da smesta naplati naduvane fakture. Treba se podsjetiti da je akademik Popović obuhvaćen i istragom koju Tužilaštvo BiH vodi zbog krivičnih dela počinjenih u propaloj Balkan Investment Banci, sa kojom je nestalo 1,7 milijardi maraka.

Ovu banku su, takođe, vodili Litvanci. Lazo Djurdjević je takođe kao pravnu podršku angažovao Nenada i Sonju Rubež, koja je lično potpisivala pljačkaške naloge ''Litvanskih bandita'', posebno one u čuvenom kreditu IRB Energoliniji i protiv koje se zbog toga vode krivični postupci.

Slučaj za Riplija: to je kao kad bi Džesi Džemsu posle pljačke banke, dali da vodi istu tu banku!

''Litvanski banditi'' ili ''Udruženi kriminalni poduhvat vrha Republike Srpske"

Da se podsjetimo, Litvanci su, kako se tvrdi, u čuvenoj brzinskoj bankarskoj transakciji na relaciji IRB-Devičanska Ostrva te 2013. godine, uspjeli da od 19,4 miliona KM kredita, za samo 28 minuta transferišu 14 miliona KM nepoznatoj firmi na pomenutim ostrvima. Nikada nije utvrđeno gdje su završile te, u suštini narodne pare Republike Srpske.

Prije toga je autor slogana ''Litvanski banditi'', tadašnji ministar finansija Zoran Tegeltija smijenio direktora IRB Milenka Pavlovića, koji je odbio da odobri i pusti kredit tim ''banditima'' i postavio za direktora Snežanu Vujnić koja je to sprovela. Radi se o istom onom Zoranu Tegeltiji koji je glavni kandidat za predsjedavajućeg Savjeta ministara BiH.

Snežana Vujnić je i dalje na čelu IRB iako je hapšena 2016 u akciji ''Lavina'' i protiv nje je Sud BIH pokrenuo ozbiljan postupak. Očigledno je primarni cilj stečajno-pravne ekipe na čelu sa Lazom Djurdjevićem zataškavanje litvanske pljačke, a ne konsolidacija Alumine. Međutim, pitanje je da li se zaista radi o ''Litvanskim banditima'' ili o ''Udruženom kriminalnom poduhvatu'' u kome je učestvovao sam vrh Republike Srpske.

To je opšte poznato: 

https://www.rtvbn.com/314135/Uz-pomoc-vlasti-Litvanci-nam-uzeli-210-miliona

https://www.capital.ba/ekskluzivno-litvanci-pljackali-vlast-pomagala-i/

Nemoguće je da je Zoran Tegeltija mogao da pravi kadrovske rokade u IRB, da bi se realizovao pljačkaški kredit, bez učešća ili znanja nekog iznad njega.

Ko je tada bio iznad Tegeltije? 

Odgovor je poznat: predsjednik Vlade Aleksandar Džombić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Svako ko je upućen u finansijske aranžmane na nivou Republike Srpske, dobro zna da taj kredit nije mogao da bude realizovan bez aminovanja najviših funkcionera i nadležnih organa Republike Srpske. Uostalom, upletenost Džombića je nesporna.

Po prijavi Evropske investicione banke, ali i SDS, Tužilaštvo BIH je navodno bilo pokrenulo istragu:

https://www.6yka.com/novosti/po-prijavi-evropske-investicione-banke-tuzilastvo-bih-vodi-istragu-protiv-irb-rs-dzombica-tegeltije-vujnic

https://www.6yka.com/novosti/krivicna-prijava-protiv-aleksandra-dzombica-zorana-tegeltije-i-snezane-vujnic

Ta istraga nije okončana i vjerovatno nikad neće biti, jer gdje će ''potkovani'' Milan Tegeltija da istražuje Zorana Tegeltiju.

Pored predsjednika VSTS-a Milana Tegeltije, operacija zataškavanja ''litvanske pljačke'' povjerena je Lazi Djurdjeviću. Za to zataškavanje prethodnog kriminala omogućena mu je bogata nagrada.

Ova ekipa za poslovnu eutanaziju Alumine planira da vodi stečaj još šest godina, što bi im donijelo još najmanje dvanaest miliona KM, a na štetu povjerilaca, zaposlenih i Republike Srpske.

Ako stečaj budu održavali samo još godinu dana, dostići će, prema našim izvorima, sumu od 14 miliona KM, odnosno isti onaj iznos koji su ispumpali Litvanci u čuvenom lopovluku.

O stručnosti stečajnog upravnika najbolje govori podatak da je njegovim raskidom ugovora za zakup rezervoara u Pločama, proizveo trajnu štetu od dvadesetak miliona KM jer je ona na godišnjem nivou šest miliona KM.

Stečajni upravnici iznad zakona

Ali, stečajni upravnici su izgleda iznad zakona u Republici Srpskoj, baš kao i oni koji ih postavljaju.

Da je Lazo ljubimac establišmenta Republike Srpske najbolje pokazuje činjenica da mu je ćerka u međuvremenu zaposlena u ERS, iako je, kako tvrde, imala 0 (nula) bodova na testu, pa je test morao naknadno da bude lažiran (postoji insajder), dok je sina smjestio u Poresku upravu.

Lazo Djurdjević je već u startu doveo u Upravni odbor Alumine svog poslovno-emotivnog lokalnog partnera. To je Pero Vasiljević ekonomista iz Zemljoradničke zadruge u Šamcu. Pero Vasiljević je od te 2013 postao gotovo nezamjenljivi član Upravnog odbora Alumine, ekspert za prodaju proizvoda Alumine u 44 države na četiri kontinenta, sudski vještak i stečajni upravnik.

Njih dvojica redovno posjećuju Aluminu, svrate do fabričkog restorana i naplate dnevnice. Pero je nedodirljiv, ali zato Lazo postavlja i smjenjuje druge članove Upravnog odbora u stilu privatnog vlasnika u sopstvenoj firmi. Zli jezici su prije par godina iznijeli u javnost podatke da Lazo i Pero imaju sklonosti sličnih onom pedofilu Džefri Epštajnu, što je bio svojevrsni lokalni skandal u Šamcu. Čak su o tome bili dijeljeni i leci, ali je tada slučaj uspešno zataškan.

Zbog toga navodno imaju problem sa jednom od interesnih grupa zainteresovanih za Aluminu koja tvrdi da posjeduje kompromitujuće fotografije.

Na kraju, izgleda da će svi srpski učesnici u udruženom kriminalnom poduhvatu sa Litvanskim banditima, biti u prilici da budu još jednom nagrađeni važnim državnim funkcijama. Njihov primjer ukazuje da se na kriminalu u Republici Srpskoj može profitirati ne samo ekonomski, već i politički.

Pitanje je samo, dokle?

Jer Republika Srpska, sa kleptokratsko-koruptivnim privrednim ambijentom, o čemu svjedoči pad proizvodnje 16% u 2019, ide ubrzano ka neumitnom scenariju ekonomskog kolapsa. Tada će se sve političke igre, opšte bezakonje i njihovi nosioci, suočiti sa posledicama o kojima, opijeni novim koalicijama, ni ne razmišljaju.

Nastaviće se....

(BN)