Šarović: Za BiH prihvatljiv "mali Šengen"

Nakon što su predsjednici tri zemlje – Albanije, Sjeverne Makedonije i Srbije – 10. oktobra u Novom Sadu potpisali Deklaraciju o namjerama za uspostavljanje tzv. malog Šengena uz poziv da se pridruže i ostale zemlje Zapadnog Balkana, u Bosni i Hercegovini raste podrška ovoj inicijativi.

Među prvim je reagovao ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović, koji je već organizovao sastanak s privrednicima iz oba bh. entiteta.

Ministar Šarović za Radio Slobodna Evropa (RSE) najavljuje da bi BiH mogla postati potpisnica Deklaracije na novom sastanku, koji će se održati narednog mjeseca u Ohridu.

Takođe, Šarović navodi da ova regionalna inicijativa ima za cilj da najdalje do 2021. godine olakša ili u potpunosti liberalizuje trgovinu robama i uslugama, omogući slobodno kretanje ljudi i kapitala u okviru zone slobodne trgovine - CEFTA za sve zemlje Zapadnog Balkana

"Ne radi se samo o tri zemlje koje su potpisale Deklaraciju, jer su ovim dokumentom pozvane Bosna i Hercegovina i ostale zemlje da se pridruže. Procjenjuje se, kada ova inicijativa zaživi za nekoliko godina, da će to snažno uticati na rast svih zemalja koje se budu priključile. A za BiH to bi bilo vrlo korisno, osjetio bi se rast ekonomije, mislim da privrednici to priželjkuju", ističe Šarović za RSE.

"Naravno", ističe bh. ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, "tu ima nekih preduslova".

"Prije svega, elektronski potpis – Bosna i Hercegovina još nije ovaj proces završila, ali se nadamo da će to biti gotovo do januara naredne godine. Taj elektronski potpis znači da kada jedan kamion sa robom bude natovaren u Sarajevu, on se ne zaustavlja ni na jednoj granici. Ako mu je krajnje odredište Sjeverna Makedonija, njegovo zaustavljanje je u Skoplju. I to je preduslov da bismo mogli da kažemo da ćemo u budućnosti imati potpuno slobodno kretanje roba i usluga", navodi Šarović u izjavo RSE.

"Ova inicijativa bi značila i slobodno kretanje radne snage, što je vrlo značajno, s obzirom na već prisutan deficit nekih zanimanja. Na ovaj način bi se omogućilo i priznavanje kvalifikacija, diploma. U najkraćem, bez oklijevanja, Bosna i Hercegovina bi trebala da se pridruži ovoj inicijativi", dodaje Mirko Šarović.



(BN)