BiH će morati da oporezuje ugljen-dioksid

"Cijena električne energije u termoelektranama na ugalj u BiH je zaista vještački niska, s obzirom na to da CO2 nije oporezovan kao u EU, a treba uzeti u obzir da se proizvodnja električne energije iz ugljena subvencioniše iz budžeta", rekao je on.

S tim u vezi, kako ističe, EU pomaže transformaciju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije koji su manje štetni za ljudsko zdravlje i pomažu suzbijanju klimatskih promjena.

U EU kažu da je BiH preuzela obaveze u području energetike, koje se odnose na struju, gas, okolinu, obnovljive izvore i energetsku efikasnost.

Oni ističu da EU kroz Instrumente pretpristupne pomoći pruža direktnu podršku kroz 90 miliona evra, od kojih se 82 miliona evra odnose na investicije, a osam miliona na izgradnju institucija i usvajanje potrebnih propisa u ovoj oblasti.

"Trenutno EU pruža pomoć u usvajanju zakonodavstva, i nastavlja pružati podršku kad postoji politička volja da se zakoni približe najboljim evropskim praksama", navode u EU.

Nedavno je Johanes Han, evropski komesar za proširenje, izrazio nezadovoljstvo što se u BiH i dalje razmišlja o izgradnji termoelektrana poput Bloka VII u Tuzli, a da se vrlo malo radi na solarnim panelima i vjetroelektranama.

U Ministarstvu energetike i rudarstva RS kažu da je pokušana realizacija dva projekta izgradnje vjetroelektrana, od kojih je jedan propao, a za drugi je u toku izrada projektne dokumentacije.

Za projekat "Trusina" Vlada je, kako kažu, 2012. godine dodijelila koncesiju za izgradnju parka vjetrenjača na lokaciji Trusina, opština Nevesinje, privrednom društvu "Eol prvi" d.o.o. Nevesinje na period od 30 godina, ali je u martu 2019. ugovor raskinula zbog neispunjenja obaveza.

(Nezavisne)