Moskva izradila specijalni projekat nazvan "Rusija na Balkanu"

Taj savet je inače uticajna akademska i diplomatska grupa u formi "think-tank", u čijem predsedništvu su bivši ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Igor Ivanov, aktuelni sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, aktuelni zamenik ministra spoljnih poslova Igor Morgulov i drugi.

Saosnivači Saveta su, navodi Analitika, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, tamošnje Ministarstvo obrazovanja i nauke, Ruska akademija nauka, Ruska unija industrijalaca i preduzetnika, te međunarodna medijska grupa Interfaks.

U dokumentu nazvanom "Rusija na Balkanu" koji je objavljen ove godine, strategija Rusije postavljena je kroz pet poglavlja. Balkan se opisuje kao "epicentar međunarodnih dešavanja", sagledava se sadašnjost ove regije i analiziraju interesi vodećih aktera, a tek na kraju se predlaže nova ruska strategija prema ovom području.

Kako piše Analitika, dokument ne odiše diplomatskom umerenošću i prožet je terminima iz hladnoratovskog rečnika.

Pominje se i gol Šaćirija

U specijalnom dokumentu se, između ostalog ističe, da Balkan može zauzeti važno mesto u nadolazećoj arhitekturi odnosa, ali se i konstatuje da Rusija nema toliki uticaj na Balkanu, kako to predstavljaju zapadni mediji kroz guranje narativa "ruska pretnja".

Stoga se predlaže nov pristup i nova strategija Rusije na Balkanu. A predložena nova strategija Rusije sastoji se od tri poglavlja u kojima se analiziraju faktori uticaja na rusku spoljnu politiku prema Balkanu, važnost Balkana za Rusiju, pa se predlaže ruski akcioni plan baziran na određenim taktičkim principima.

Najpre se navode svi "promašaji" EU na Balkanu, a pominje se i da je "zabrinjavajuće za sve zemlje ovog regiona kojima je u interesu euroatlantska integracija da se u pozitivne faktore po rusku spoljnopolitičku strategiju ubrajaju nespretnosti i promašaji vodećih država EU sa glavnim kandidatom za pristupanje - Srbijom". Tu se pominjei "skandal nakon proslave gola na utakmici Švajcarska - Srbija na Svetskom fudbalskom prvenstvu 2018. godine" i "nepoštovanje srpske delegacije tokom događaja koji su obeležili savezničku pobedu pre 100 godina u Prvom svjetskom ratu u Parizu".

Ono što se smatra negativnim jeste to što Rusija nije uspela da spreči širenje NATO u regionu pa se konstatuje da je Crna Gora 2017. postala deo NATO-a, a da je nakon radikalnih promena u svojoj državnosti, Makedonija dobila pozivnicu i da će u bliskoj budućnosti postati članica.

Negativnim se smatra i to što je stanovište Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Višegradske grupe po pitanju evroatlantske integracije Balkana jedinstveno.

Zatim sledi referat o tome zašto Rusija ne sme odustati od Balkana i zaključuje da će Rusija, ako se Balkan na kraju i preseli u evroatlantsko područje uticaja, znatno pogoršati svoju poziciju u Evropi, čime će se "odvezati ruke" Brisela i otvoriti nove mogućnosti za širenje Evropske unije na Istok.

A šta se predlaže?

Primenom ovakvog razmišljanja Rusija, dakle smatra se da će gubitkom Balkana izgubiti ključno područje na svom "igralištu" kao važnom segmentu celokupne politike antagonizma prema Zapadu, ističe autor teksta Nebojša Todorović.

Zato se predlaže novi akcioni plan, uz podsećanje da Rusija ima fundamentalno znanje neophodno za razumevanje procesa koji se odvijaju na Balkanu. Neki od tih "taktičkih" principa su:

- stvoriti podršku konstruktivnih političkih snaga u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Albaniji i drugim zemljama u regionu, tj. snaga koje bi bile orijentisane prema projektima Moskve,

- širenje medijskog pristupa na Balkanu, zameniti narativ "Rusija kao pružilac sigurnosti" i "Rusija kao dobavljač energije" sa "Rusija kao sredstvo regionalne stabilnosti", "Rusija kao sredstvo humanitarne saradnje" i "Rusija kao dobavljač e-tehnologija i efikasnih tehnoloških rešenja",

- kontinuirano i sve veće ulaganje u regionalne proizvodne kompanije,

- pretvaranje ekonomske prisutnosti u rast obrazovne, ekonomske i kulturne saradnje,

- razvijanje konstruktivnih pristupa religiji, uzimajući u obzir trend prema fragmentaciji istočnog hrišćanskog prostora.

(PORTAL ANALITIKA)