Inkubacija i simptomi VIRUSA KORONA

Koji su simptomi infekcije?

Simpomi inefkcije izazvane Korona virusom SARS-CoV-2 su slični simptomima gripa:

Nedostatak vazduha

Kašalj

Povišena telesna temperatura

Nesvestica

Bol u mišićima

Umor

U težim slučajevima javlja se upala pluća, akutni respiratorni sindrom, oštećenje bubrežne funkcije, sepsa i septički šok. Teži oblik bolesti zahteva bolničko lečenje.

Kako se prenosi virus SARS-CoV-2 ?

Kapljičnim putem

Virus SARS-CoV-2 prenosi se sa čoveka na čoveka putem kapljica koje je zaražena osoba izbacila kašljanjem ili kijanjem. Virus u kapima sekreta i pljuvačke ulazi preko usta, nosa i očiju osobe u neposrednoj blizini (na udaljenosti do oko 1 m)

Bliski kontakt obolelog sa ljudima u blizini, distanca manja od 2 metra, zagrljaji, poljupci, rukovanje olakšavaju prenošenje virusa.
Dodirom površine na kojoj se nalazi virus.

Osoba koja dođe u kontakt sa zaraženom površinom a potom dodirne usta, nos ili oči može da oboli od COVID-19.

Putem stolice (fekooralni put)

Zbog ovoga je izuzetno važno temeljno prati ruke pre i posle korišćenja toaleta.

Koliko traje period inkubacije?

Period inkubacije najčešče traje od 1 do 14 dana, a prosečno 5 dana. Zabeleženi su retki slučajevi gde je inkubacioni period bio 24 dana.

Ko sve može biti inficiran SARS-CoV-2 virusom?

Od COVID-19  infekcije izazvane korona virusom SARS-CoV2, mogu oboleti svi, bez obzira na uzrast.

Ko su ugrožene grupe?

Starije osobe

Osobe koje pate od hroničnih oboljenja (srčani bolesnici, dijabetičari, astmatičari, bubrežni bolesnici)

Osobe sa oslabljenim imunitetom (pacijenti na hemioterapiji ili imunosupresivnoj terapiji: npr. ljudi koji imaju reumatoidni artritis, sistemski lupus, multipla sklerozu itd.)

Koliko je COVID-19 opasan?

Kod relativno zdravih osoba simptomi su obično umereni i razvijaju se postepeno. Postoji i grupa ljudi koji su inficirani ali nemaju simptome i dobro se osećaju (asimptomatski pacijent).

Oko 80% inficiranih se oporavi od COVID-a 19, bez ikakvog posebnog lečenja uz mirovanje kod kuće. 1 od 6 inficiranih osoba će dobiti teži oblik bolesti.

Da li zaražena osoba koja nema simptome može preneti infekciju?

Rizik oboljevanja za ljude koji su u kontaktu sa pacijentom sa asimptomatskom bolešću  je veoma mali.

Međutim, kako bolest poznajemo svega 3,5 meseca, još je rano donositi zaključke, pa se svima savetuje sprovođenje preventivnih mera!

Šta kad dođe do komplikacija?

Kod pojave komplikacija uvek se uključuje antibiotska terapija, pacijent se leči u bolnici, dobija infuzione rastvore, i po potrebi se uvodi kiseonična terapija. Kod akutne bolesti pluća (ARDS) se primenjuju mere intenzivnog lečenja u jedinici intenzivne nege.

Koliko su ugrožena deca?

Prema dosadašnjim iskustvima u svetu, čini se da ovaj virus izaziva blaži oblik bolesti kod dece nego kod odraslih i starijih ljudi. Većina ljudi koji su umrli od infekcije izazvane korona virusom su bili odrasli i stariji.

Hronični bolesnici

Hronične bolesti dovode do povećanog rizika od umiranja od infekcije COVID-19, naročito ukoliko ih pacijent sa simptomima karakterističnim za COVOD-19 ne prijavi lekaru. Najugroženije grupe oboljenja su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, hronične respiratorne bolesti, hipertenzija i maligne bolesti.

Kako se leči COVID-19?

Trenutno ne postoji lek niti vakcina za COVID-19. Klinička ispitivanja su u toku.

Vakcina protiv sezonskog gripa ne štiti od infekcije izazvanie ovom vrstom korona virusa niti može da utiče da simptomatologija infekcije bude blaža.

Da li antibiotici mogu pomoći u lečenju COVID-19?

Antibiotici ne mogu pomoći kod COVID-19 budući da je u pitanju virusna infekcija.

Antibiotici se u slučaju COVID-19 bolesti prepisuju zbog propratnih bakterijskih infekcija ili radi sprečavanja istih.

Lečenje je simptomatsko tj. usmereno ka ublažavanju simptoma infekcije i uključuje lekove protiv bolova i povišene temperature, kašalja.

Savetuje se mirovanje, samoizolacija i povećan unos tečnosti.

U slučaju težeg oblika bolesti pacijenti se leče bolnički.

Kako se zaštititi od KORONA virusa?

Kao mere prevencije savetuju se:

Izbеgаvаjte коntакte sа оsоbаmа коje каšlju, кiјаju, curi im nоs i imaju pоvišеnu tеmpеrаturu

Izbеgаvаjte mаsоvna окupljаnjа i bоrаvaк u prоstоru gdе sе nаlаzi vеliкi brој ljudi.

Čеsto i temeljno perite ruкe (prаnjе vоdоm i sаpunоm nајmаnjе 20 sекundi ili, ако tо niје mоgućе, коrišćеnjе аlкоhоlnih gеlоvа zа dеzinfекciјu ruкu).

Kаdа kаšljеtе ili kiјаtе, pоkriјtе ustа i nоs papirnom maramicom i bacite je odmah u kantu za đubre!

Ako nemate papirnu maramicu, pоkriјtе ustа i nоs pоviјеnim lаktоm.

Ne dodirujete prstima oči, nos i usta.

Izbegavajte rukovanje, zagrljaj i ljubljenje.

Držitе sе nа оdstојаnju оd dva mеtrа od sagovornika.

Provjetravajte prostorije u kojima boravite.

Boravite što više vremena na otvorenom.

(BN/Belmedic.rs)