Srbija odbila kredit od MMF-a, BiH zavisna od tih kreditnih sredstava

Srbiji nije potreban novac MMF za ublažavanje posledica pandemije virusa korona. To je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a nedugo potom i turski lider Redžep Tajip Erdogan odbacio je mogućnost da Ankara traži finansijsku pomoć te institucije. Iako na prvi pogled deluje kao povezan sled okolnosti, prema procenama stručnjaka, razlozi zbog kojih ove dve zemlje odbijaju pomoć potpuno su različiti.

Hitnu pomoć od MMF, recimo, kada je krenula kriza 2008. godine, tražile su mnoge zemlje. Sada je situacija drugačija, barem u slučaju Srbije. Vučić je odbijanje pomoći obrazložio time da nam nije potrebna jer Srbija ima velike devizne rezerve i 31 tonu zlata.

Nije nam potrebno

- Nama nije bio potreban novac MMF u ovom trenutku. Neke druge zemlje u okruženju su ga već uzele. Nama MMF nudi da uzmemo oko milijardu. To bi izašlo negde tri do pet godina ročnost na oko tri odsto. Nama to nije potrebno i to nam je skupo u ovom trenutku. Možemo da uzmemo ovih 100 plus 200 miliona od Svetske banke na 0,5 odsto i to pokazuje da će Srbija od drugih zemalja uspešnije da se nosi sa ovim - naglasio je Vučić.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov smatra da Srbija već praktično dobija najveću korist od MMF kroz aktuelni finansijski aranžman i da dodatna pomoć trenutno nije potrebna.

- MMF novac daje u vanserijskim slučajevima, a Srbiji to sada nije potrebno. Recimo, 2009. godine je trebalo da se uravnoteži budžet, pa je pokrenut aranžman sa MMF. Sada je Srbiji budžet uravnotežen i praktično već imamo najveću moguću korist od njih. Srbija sada ima i stabilne rezerve - objasnio je Altiparmakov.

Govoreći o pitanju zaduživanja, rekao je da je to čisto finansijsko pitanje i da se o tome odlučuje u zavisnosti od povoljnosti kredita, pa u skladu s tim i od koga se uzima novac. To, kako objašnjava, nema veze sa pomoći koju MMF daje u vanrednim okolnostima.

Da u ovom trenutku Srbija nema potrebu za sredstvima MMF smatra i ekonomista Ivan Nikolić. On kaže da novac od Fonda zemlje najčešće traže kada imaju strah od gubitka spoljne likvidnosti, da recimo neće izmiriti svoje obaveze prema inostranstvu po pitanju zaduženosti ili po pitanju roba i usluga i da Srbija zaista nema tih problema u ovom trenutku.

- Prvo uslovi su nepovoljniji u odnosu na ono što bismo mogli da dobijemo negde na drugom mestu. Drugo, ne trebaju nam ta sredstva sada jer Srbija ima dovoljno rezervi - ističe Nikolić.

Ekonomista Goran Nikolić odbijanje pomoći MMF takođe objašnjava kao mogućnost da vlast ističe da je ekonomska situacija u zemlji pod kontrolom.

- Srbija će morati da se zaduži radi refinansiranja deficita, a bez obzira na to da li se zadužuje kreditom kod bilateralnog pozajmioca ili kod MMF ili Svetske banke, bitno je koliku kamatu daje. Razlika u pomoći koja bi se ovim putem dobila od Svetske banke je što je za SB neophodan projekat, pa bi procedura eventualno bila sporija - objašnjava Nikolić.

S druge strane, Turska privreda je i pre izbijanja virusa korona bila opterećena problemima, a ima i ograničene rezerve strane valute i velike spoljne finansijske zahteve. Zemlja se pre korone još oporavljala od posledica valutne krize 2018. posle recesije i skoka nezaposlenosti.

Zašto onda Erdogan odbija MMF?

Poslednji put kada je ta finansijska institucija pomogla Turskoj 2001. finansijska kriza je „zbrisala" s vlasti celu generaciju turskih političara i utabala put za Erodoganov uspon, kažu stručnjaci Blumberga. Traženje pomoći od MMF-a bi bio preokret za Erdogana koji je više puta ponovio da je Turska „zatvorila to poglavlje", ukazuje Blumberg, uz ocenu da bi uslovi koji idu uz paket MMF verovatno okončali Erdoganov pristup rastu po svaku cenu.

Zbog pandemije virusa korona MMF je stavio na raspolaganje svim zemljama članicama 50 milijardi dolara.

U regionu, MMF je za Bosnu i Hercegovinu izdvojio 165 miliona evra, međutim sredstva su povećana na 330 miliona evra, odgovarajući na zahtev vlasti u BiH. Reč je o sredstvima iz posebne kreditne linije koja se odobrava u slučajevima vanrednih ili posebnih okolnosti.

Odobrena hitna pomoć za 25 zemalja

Ukupno će oko 215 miliona dolara biti utrošeno na bespovratna sredstva za prvih 25 zemalja, za narednih šest meseci, rekla je jedna portparolka MMF-a i nagovestila mogućnost produženja roka do dve godine.
​Prve zemlje koje će dobiti grantove za pokrivanje duga su Avganistan, Benin, Burkina Faso, Centralnoafrička republika, Čad, Komori, Demokratska Republika Kongo, Gambija, Gvineja, Gvineja Bisao, Haiti, Liberija, Madagaskar, Malavi, Mali, Mozambik, Nepal, Nigerija, Ruanda, Sao Tome i Principe, Sijera Leone, Solomonova ostrva, Tadžikistan, Togo i Jemen, saopštio je MMF.

(BN/Informer)