Poslanica patrijarha Irineja: Smiri se, gordi čoveče!

Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnoga ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće?

Dan je Vaskrsenja!

Slavljem se prosvetlimo, jedni druge zagrlimo i recimo braćo svima, pa i onima koji nas nenavide! Vaskrsenjem oprostimo sve i tako veleglasno zapevajmo: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazivši i onima u grobovima život darovavši!

(Pesma sa vaskršnjeg jutrenja) Evo nas, braćo i sestre i draga deco duhovna, u toržestvu i radosti velikog praznika - Vaskrsa. Danas je praznik Vaskrsenja Gospoda našega Isusa Hrista - radujmo se i veselimo se! Vaskrs je naš najveći praznik - praznik pobede života nad smrću, Boga nad satanom, čoveka u Hristu Isusu nad grehom.

Hristos vaskrse iz mrtvih!

Recimo to svima i obradujmo sve i svakoga, čak i one koji mrze Njega, Vaskrslog Bogočoveka, i nas, Njegovo nasleđe ovde na zemlji, i one koji ne veruju i još sumnjaju da je On Iskupitelj i Spasitelj sveta.

Braćo i sestre i draga deco duhovna, suština tajne Hristova Vaskrsenja je u tome da je „onaj koji jeste“ istovremeno Sin Božji i Sin čovečji, već na Veliki petak, a konačno na dan Vaskrsenja, pobedio satanu i satro njegovu vlast i silu. Smrt i ad su poraženi. Sveti apostol Pavle u pobedonosnom zanosu pita: „Smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda?“, a Sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kapadokijski, nadnesen nad tajnom Vaskrsa, pojašnjava reči Svetog apostola Pavla, pa kaže da je Gospod Isus Hristos Sebe dao u zamenu smrti, „koja je nas, prodane grehu, držala u ropstvu i, sišavši krstom u ad, pokida okove smrti; i vaskrse u treći dan, i svakome otvori put u vaskrsenje iz mrtvih. On, Hristos Gospod, veli Sveti Vasilije, postade Prvina umrlih, Prvorođeni iz mrtvih, da bi On bio sve i sva, prvenstvujući u svemu“.

Diveći se čudesnom Vaskrsenju iz groba, crkveni pesnik peva: „Gospode, kako si se rodio od Presvete Djeve i kako si vaskrsao iz groba, ne znamo, ali Te slavimo kao Spasitelja i Iskupitelja.“ Slaveći sa njim Vaskrsenje Hristovo, i mi se divimo pred ovom velikom tajnom i pevamo: „Hristos vaskrse iz mrtvih! Smrću smrt pobedi i onima koji bejahu u grobovima život darova!“ Poput sinova Izrailjevih, koji prešavši Crveno more uznesoše blagodarenja i hvale Bogu i mi, braćo i sestre i draga deco duhovna, prošavši kroz tugu i žalost Velikog petka i Velike subote i našavši se u radosti Vaskrsenja, prinesimo hvalu Bogu i uzviknimo: Slava Ti, Gospode, Spasitelju i Izbavitelju naš, što nas izbavi iz vlasti greha, smrti i đavola!

Na istini Vaskrsloga Hrista, koji se javio ženama mironosicama, apostolima i drugima, mi stojimo i jesmo! Vaskrsli Gospod Isus Hristos je nepokolebivi temelj ne samo naše vere i naše Crkve već i sveukupnog našeg postojanja i svega što jeste.

„Ako Hristos ne vaskrse, onda je uzaludna vera naša, uzaludno je nadanje naše, još smo pod grehom!“, kaže Sveti apostol Pavle. U Vaskrsenju je smisao svega što postoji, a bez Vaskrsenja sve, pa i sam život, jeste besmislen. U Vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista otkriva se tajna Ovaploćenja Boga Logosa, odnosno Njegovog rođenja u Vitlejemu i Njegovog stradanja kao jagnjeta Božjeg u Jerusalimu, kao i svega onoga što se desilo ne samo u Jerusalimu i Judeji već i u celokupnoj istoriji sveta.

U svetlosti Hristovog Vaskrsenja, braćo i sestre, i mi, hristonosni srpski narod, sagledavamo sebe i svoju istoriju. Mi smo krsnovaskrni narod. Sa Hristom stradamo i sa Njim savaskrsavamo. Sva naša istorija je krstonosna i hristovaskrsna, smeštena između Golgote i Vaskrsenja. Prošle godine smo slavili veliki jubilej, osamstogodišnjicu autokefalnosti naše Crkve. U tom jubileju smo sagledali svu širinu, dubinu i visinu našeg postojanja u proteklih osam stotina godina.

Ove pak godine blagosti Gospodnje slavimo 100-godišnjicu obnovljenja statusa patrijaršije naše Crkve. Posle golgotskog stradanja našeg naroda i naše Crkve u 19. veku i u prvim decenijama 20. veka, mitropolije i eparhije naše Crkve, rascepkane po teritorijama prethodnih carstava i država, sjedinile su se u jedinstvenu Srpsku pravoslavnu crkvu, čime je obnovljena naša drevna Pećka patrijaršija.

Bio je to blagoslov Božji našem narodu i našoj Crkvi za naše - do tada neviđeno - stradanje i pokazano trpljenje.

Možda ga je najbolje iskazao Sveti mučenik đakon Avakum kada je, odbijajući da se odrekne pravoslavne vere pod pretnjom mučenja i užasne smrti, uskliknuo: „Srb je Hristov, raduje se smrti!“ Blagoslovio je Bog naše jedinstvo u borbi za pobedu istine i pravde. Blagodaću Duha svetoga i snagom nepokolebive vere, nade i ljubavi obnovili smo Pećku patrijaršiju na čitavom prostoru na kojem žive pravoslavni Srbi, na radost naših predaka, a na ponos svih nas, kaže se između ostalog u poslanici srpskoh patrijarha Irineja.

BN TV