Političar koji je srušio mreže seksi fotkama

“Drago mi je da je moj fizički izgled izazvao pozitivne reakcije, jer je to rezultat puno truda i odricanja. Ali smatram da izgled nije presudan u političkom životu, već da će moja posećenost, rad i ideje usmerene na poboljšanje zajednice u kojoj živimo biti moj glavni adut”, rekao je za Nova.rs mladi Miloš Stanišić, predsednik Gradskog odbora Demokratskog narodnog saveza u Bijeljini, komentarišući činjenicu da su njegove golišave fotografije sa društvenih mreža izazvale velike reakcije domaće i regionalne javnosti.

U trenutku kada se u Srbiji i regionu uveliko govori o novim licima, novi predsednik Gradskog odbora Demokratskog narodnog saveza u Bijeljini, postao je mladi, dvadesetsedmogodišnji Miloš Stanišić, bivši pripadnik Vojske Srbije.

Zbog “vrelih” fotografija koje u prvi plan ističu njegove trbušnjake, ali i zbog činjenice da se odrekao svoje odbroničke plate u korist humanitarnih akcija za najugroženije, Miloš je gotovo preko noći postao zvezda domaćih i regionih medija.

U intervjuu za Nova.rs, istakao je da mu je drago što je kao mlad čovek dobio priliku da se bavi politikom, te da će svoju poziciju iskoristiti kako bi u društvo uneo pozitivne promene. Govorio je još i o modelingu, treninzima, svojoj braći, periodu kada je bio u Vojsci Srbije, ali i detaljnije o svojoj političkoj karijeri.

Pažnju medija, osim političkim angažmanom, privukli ste i i golišavim fotografijama na društvenim mrežama. Mislite li da je takva vrsta ekspniranja dobra? 

“Fotografije koju su izašle u javnost su nastale mnogo pre mog političkog angažovanja i smatram da nisam nikakvu neprestojnu ili lošu poruku poslao njima.”

Mogu li golišave fotografije i fizički izgled da pripomognu u sakupljanju političkih poena? 

“Drago mi je da je moj fizički izgled izazvao pozitivne reakcije, jer je to rezultat puno truda i odricanja. Ali smatram da izgled nije presudan u političkom životu, već da će moja posećenost, rad i ideje usmerene na poboljšanje zajednice u kojoj živimo biti moj glavni adut. A to ostaje da vam dokažem.”

Pored politike i turizma, jeste li razmišljali o modelingu? 

“Do sad sam imao nekoliko angažovanja tog tipa i uvek sam rado prihvatao, zato što mi je to zanimljivo i ukoliko budem imao slobodnog vremena zašto da ne, možda budem išao i u tom pravcu, jer kao što vidite ne uklapam se u profil političara sa ovih prostora.”

Kao vrlo mladi ste postali predsednik Gradskog odbora Demokratskog narodnog saveza u Bijeljini. Kakvi su pritisci i izazovi sa kojima se suočavate i kako uspevate da ih rešite i prevaziđete kao mlad čovek koji želi da se bavi politikom? 

“Svojim postavljenjem na čelo gradskog odbora želim da pokrenem totalno novu politiku i donesem energiju promena. Takođe zelim da privučem mlade ljude da se uključe u politiku i da zajedničkim snagama kreiramo bolju budućnost za sve nas i time iskočimo iz šablona po kome funkcionišu sve političke partije. Zadao sam sebi visoke ciljeve koji će mi svakako otežati sam početak, ali sam spreman da zajedno sa svojim timom iznesem to do kraja.”

Još jedan momentar koji Vas je učinio zvezdom bile su humanitarne donacije, onda kada ste se odrekli svoje odborničke plate u korist ugroženih porodica. Koliko je podrška i pomoć pojedinaca značajna u društvu u kome sistem suštinski ne funkcioniše? 

“Humanitarnim radom sam se bavio i pre politike. Moja čitava kampanja je bila usmerena na humanitarni rad tako što sam novac planiran za političku kampanju donirao porodicama kojima je to potrebno. Moja porodica ima veliki porodični biznis kojim se bavi dugi niz godina, stoga smatram da postoji mnogo ljudi u ovom gradu kojima je potrebnija ta plata koju mi donosi odborničko mesto u skupštini. Što je više pojedinaca koji razmišljaju na ovakav način, naša država i naša zajednica će biti lepše mesto za život i smatram da pojedinac ima veliku ulogu u našem sistemu.”

Naveli ste još da ste u politiku ušli kako biste promenili društvo u kojem živimo. Da li istinski verujete da je to moguće i na kakve konkretno promene aludirate? 

“Smatram da u zemlji iz koje stanovništvo odlazi u inostranstvo za boljim životom, u zemlji gde 70% stanovništva živi na rubu egzistencije, u zemlji gde je demografska slika jako loša iako je bogata prirodnim bogatstvima i sa ogromnim energetskim i turističkim potencijalom, smatram da u ovakvoj zemlji i u ovakvom društvu ima mnogo mesta za napredak.”

Pomoću kojih alata želite da ostvarite te promene? 

“Zajedno sa svojim timom trenutno radimo na prepoznavanju problema i osmišljavanju strategije rešavanja tih istih problema.”

Rođeni ste na početku ratnih devedesetih. Kako komentarišete današnji odnos zemalja u regionu i verujete li da region, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, može da napreduje i sledi svetle primere drugih zemalja u Evropi? 

“Smatram da će napredak biti vidljiv onog trenutka kad prestanemo da se vraćamo 20 godina u nazad i kada sa političke scene odu političari koji svoje poene dobijaju ne jakom ekonomijom, jakom privredom, pozitivnom demografskom slikom nego konstantnim vraćanjem u ratna vremena i kopanjem po bolnoj prošlosti i jednih i drugih naroda. 2020. Godina će ostati upamćena po dolasku mladih ljudi koji vole svoju zemlju i koji će tu ljubav dokazati jačanjem životnog standarda a ne praznim pričama o patriotizmu.”

Jedno vreme ste radili u Vojsci Srbije. Kako ste se uopšte odlučili da budete vojnik, a kasnije i da postanete oficir? Čemu Vas je vojska naučila i mislite li da je to bilo korisno za Vaš život generalno? 

“Uniforma i vojni poziv su me privlačili još od malih nogu i Vojna akademija mi je bila jedini cilj koji sam zacrtao kao dečak. Kada bih opet upisivao fakultet, opet bih upisao Vojnu akademiju, jer smatram da je upravo vojni poziv i akademija izgradila moju ličnost. Iz vojnog školovanja sam mnoge stvari implementirao i u biznis i u privatni život i preneću ih , naravno, i u politiku. Drago mi je da politika naše zemlje vodi miru i nadam se da neće biti potrebe za mojim vojnim angažovanjem, već da ću odanost svojoj zemlji i patriotizam dokazati političkim angažovanjem. Ali ako bude potrebe, s ponosom ću zameniti odelo i kravatu uniformom.”

Verujete li u važnost obaveznog vojnog roka? 

“Mislim da je ukidanje vojnog roka najveća greška koju je naša država napravila. Naizgled je ukinuta jedna obaveza muškoj populaciji u trajanju od par meseci, ali sa druge strane smo kao društvo mnogo više izgubili, jer osobine i navike koje se steknu u vojsci ostaju ceo život i prenose se na sve sfere života. Ali me raduje veliko interesovanje za dobrovoljno služenje vojnog roka, između ostalog mogu se pohvaliti da je moj mlađi brat baš sada u stroju Vojske Srbije.”

Vaš Instagram je preplavljen i fotografijom Vaše braće koji su podjednako zgodni kao i Vi. Da li su u pitanju porodični geni ili naporan trening? 

“Naša porodica je velika, imam četvoricu braće i jednu sestru i definitivno možemo roditeljima zahvaliti na dobroj genetici. Ali od malih nogu nas je tata učio da se bavimo sportom i brinemo o svom telu, jer bez toga genetika je uzaludna.”

Dame, a i pojedine muškarce, zanima da li ste ostvareni na ljubavnom planu? 

“Svoju sadašnju ženu sam upoznao pre 8 godina i prošle godine smo našu vezu krunisali brakom.”

(Nova.rs)