BiH privreda na koljenima: Drastičan pad BDP-a

Preliminarni podaci Agencije za statistiku BiH ukazuju na to da je BiH u prvoj polovini prošle godine zabilježila pad BDP-a od 3,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, navedeno je u ovoj Informaciji o kretanju makroekonomskih pokazatelja za januar-oktobar 2020. godine, koju je pripremila Direkcija za ekonomsko planiranje /DEP/.

Ovakav pad BDP-a bio je posljedica istovremenog pada kako domaće tako i izvozne tražnje što je uzrokovano eskalacijom globalne pandemije virusa korona.

Preliminarni podaci Evrostata ukazuju da je pad BDP-a u drugom kvartalu prošle godine na nivou EU iznosio oko 14 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Posmatrano po zemljama, registrovane stope pada BDP-a u pomenutom periodu iznosile su u Italiji 17,7 odsto, Hrvatskoj 15,1 odsto, Austriji 12,9 odsto, Sloveniji 12,9 odsto i Njamačkoj 11,3 odsto.

Preliminami podaci BHAS-a /statistika nacionalnih računa/ za drugi kvartal 2020. godine ukazuju na to da su se ova dešavanja u glavnim trgovinskim partnerima i uvođenje "lokdauna" izrazito negativno odrazila i na privredna kretanja u BiH.

Prema trenutno raspoloživim podacima BHAS-a, BiH je u drugom kvartalu prošle godine zabilježila pad BDP-a od 9,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je pad na nivou prvog polugodišta iznosio 3,7 odsto, navodi se u Informaciji.

"Ako se ima u vidu da je BiH u spoljnotrgovinskom smislu gotovo u potpunosti orijentisana ka tržištima zemalja EU i regiona, ne iznenađuje činjenica da je ovaj segment privrede najžešće pogođen krizom koju je izazvala pandemija virusa korona", navodi se u Informaciji.

Prema podacima BHAS-a, BiH je u prvom polugodištu prošle godine zabilježila pad ukupnog izvoza /robe i usluge/ od oko 17,5 odsto u realnom smislu u odnosu na isti period prethodne godine, dok je pad uvoza iznosio 17 odsto.

Pad fizičkog obima industrijske proizvodnje, smanjenje zaposlenosti i plata, smanjen priliv doznaka građana iz inostranstva, slabija kreditna aktivnost i pad prometa u maloprodaji ukazuju na slabljenje raspoloživog dohotka građana u BiH, navedeno je u Informaciji DEP-a.

Istovremeno, u prvoj polovini prošle godine usljed oslabljenog raspoloživog dohotka građana i manjoj sklonosti za potrošnjom došlo je do pada privatne /domaćinstva/ potrošnje od četiri odsto u realnom smislu.

S druge strane, novonastale okolnosti usljed pandemije virusa korona zahtijevale su pojačan angažman institucija u BiH kroz povećanje izdataka za zaštitu javnog zdravstva i saniranje ekonomskih posljedica krize što je dovelo do povećanja javne potrošnje od oko 0,5 odsto.

U DEP-u smatraju da ovo povećanje nije ni izbliza dovoljno da bi se iskompenzirali gubici nastali u okviru privatne potrošnje, tako da je pad finalne potrošnje u BiH u prvom polugodištu 2020. godine iznosio 3,1 odsto, što je praktično značilo i pad BDP-a, s obzirom da finalna potrošnja ima zastupljenost sa oko 90 odsto u strukturi BDP-a.

Prema Informaciji, investicije u strukturi BDP-a imaju nešto niži nivo zastupljenosti od oko 18 odsto, što je prilično skromno za zemlju koja teži višem stadijumu ekonomskog razvoja kakva je BiH.

Кonstatovano je da su novonastale okolnosti usljed izbijanja globalne pandemije virusa korona koje karakteriše neizvjesnost tržišta, peimistična očekivanja i limitirani izvori finansiranja rezultovale smanjenjem bruto investicija od oko 14 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

U nedostatku podataka iz nacionalnih računa a na bazi kratkoročnih statističkih podataka za BiH vrlo je teško procijeniti kretanje BDP-a u trećem kvartalu prošle godine.

Međutim, podaci Evrostata ukazuju da je u zemljama EU tokom trećeg kvartala došlo do, uslovno rečeno, blage stabilizacije ekonomskih prilika, odnosno pad privredne aktivnosti je bio blaži u poređenju sa prethodnim kvartalom, jer je nakon dvocifrenih stopa pada BDP-a u drugom kvartalu, u trećem kvartalu prošle godine, u odnosu na isti period prethodne godine na nivou EU, registrovan pad BDP-a od 4,3 odsto.

Ako se imaju u vidu ova kretanja u glavnim trgovinskim partnerima i karatkoročni statistički pokazatelji, može se procijeniti da su slični trendovi zabilježeni i u BiH, jer prema trenutno raspoloživim podacima čini se da su negativni trendovi iz prve polovine godine uglavnom nastavljeni i u trećem kvartalu, kao i u oktobru, ali u nešto blažem obliku, navodi se u Informaciji.

Navedeno je da je fizički obim industrijske proizvodnje za period januar-oktobar prošle godine smanjen za 7,5 odsto, dok je pad proizvodnje u okviru prerađivačke industrije iznosio 9,5 odsto. 

(Srna)