Dan odluke: Predstavljanje "kovid-pasoša", dogovora i dalje nema

Kako bi to u konačnici moglo da izgleda, pokazuje primer iz dva mala okruga u Nemačkoj koji već koriste ovakve iskaznice. U aplikaciji, na papiru ili plastičnoj kartici su osnovni lični podaci korisnika i QR-kod koji se može skenirati mobilnim telefonom, recimo na ulazu u restoran. Onda se otvara lista sa vakcinacijama ili testovima na koronu.

Sistem je razvio kelnski start-ap Ubirh koji bi sada, zajedno sa gigantom IBM-om, trebalo da pripremi taj "vakcinalni pasoš“ za celu Nemačku. Država je za to spremila 2,7 miliona evra.

Brisel: Svađa u najavi 

Evropska komisije ove srede (17.3.) pak predstavlja nacrt "zelenog sertifikata“ koji bi mogao da važi u svim članicama EU. Prema pisanju medija, građanin bi u svom "sertifikatu“ imao ubeleženu vakcinaciju protiv korone, pozitivan korona-test star najmanje 20 dana koji sugeriše da ima antitela ili pak sveži negativan tekst kao dokaz da trenutno nije zarazan.

Evropska komisija je na tapetu država-članica pre svega zbog nabavke vakcina – kažu da je Brisel pregovarao sporo i previše se cenjkao dok su zemlje poput SAD i Velike Britanije bile brže. Zato bi sada „zeleni sertifikat“ trebalo da povrati ugled Brisela, piše diseldorfski list Handelsblat.

- Plastična kartica ili aplikacija sa dvanaest žutih zvezdica koje vraćaju slobodu i koje na leto svako može da nosi u džepu - piše list.

Ipak, plan je ocenjen kao "ambiciozan“ jer je potrebno da odluke donesu Evropski savet i Evropski parlament, a to zna da potraje. Uz to, nije sigurno da će sve zemlje EU pristupiti ovom paktu. U nekima bi da sačekaju dok ne bude dovoljno vakcina za sve, piše "Dojče vele".

Spor vlada i oko toga da li je preležani virus garancija imuniteta. Neke članice EU računaju da se antitela u pravilu zadržavaju tri do šest meseci od infekcije, druge govore o osam meseci. Još jedno pitanje je da li u "sertifikat“ prihvatati samo negativne nalaze PCR testa, ili i brzog antigenskog testa.

Hoće li građani Srbije smeti da putuju u EU?

Kako navodi Handelsblat, posebno Francuska insistira da u tom novom pasošu budu prihvatane samo vakcine odobrene u EU. Trenutno su to cepiva Bajontek/Fajzera, Moderne, AstraZeneke i Džonson i Džonsona. Evropska agencija za lekove razmatra još neke vakcine, među kojima i ruski Sputnjik V.

Ako se prihvataju samo cepiva odobrena u celoj EU, mađarski premijer Viktor Orban imao bi muka da doputuje u Brisel na neki samit. On je naime primio kinesku vakcinu Sinofarm. Zato nema sumnje da će zvanična Budimpešta biti protiv ovakvog pravila.

Frankfurter algemajne cajtung prenosi da je srpski predsednik Aleksandar Vučić nazvao tu nameru EU "skandaloznom“. Srbija, kako podseća taj list, svoju za sada uspešnu kampanju vakcinacije temelji na Sinofarmovim vakcinama, kao i Sputnjiku, Fajzeru i AstraZeneki.

List navodi da će Srbija ove godine početi da proizvodi kineske i ruske vakcine. „U Beogradu pretpostavljaju da će nas vakcinacija protiv korone ubuduće stalno pratiti“, navodi list.

Iako u Srbiji nema najave sopstvenog "vakcinalnog pasoša“, Vučić je najavio mogućnost da u Srbiju putuju svi oni koji su vakcinisani kineskim cepivom, posebno navodeći zalivske zemlje, Tursku i Latinsku Ameriku.

Tabori umesto solidarnosti

Da kakofonija bude veća, ove sedmice je Kina preko svojih ambasada odaslala tehničke detalje kineske aplikacije koja ima istu svrhu kao i planirani evropski sertifikat. Navodno se Bahrein, veliki potrošač Sinofarma, već priključio toj inicijativi.

Frankfurter algemajne ocenjuje da je aplikacija pre svega vid pritiska Pekinga na druge države da priznaju kinesku vakcinu.

(Blic)