Dijaspora: Nema reda i rada u BiH, pa tone u siromaštvo

Stigla je dijaspora na odmor u zavičaj. Gužve na putevima, na trgovima, oživjele kafane. Srce im opet puno dragih ljudi i predjela.

- Volim našu kulturu, naš narod, naše ponašanje. Srećan kad dođem ovdje, kaže Pero Dundžić, švajcarski penzioner, rodom iz Visokog.

Mladost, koja nažalost sva ode iz Republike Srpske drugačije gleda na ovu nostalgiju. U punoj snazi, oni traže dostojan život, a kako kažu toga nema u našoj zemlji. Među njima je i Ognjen Janković, koji je dvije godine radio kao konobar na kruzeru i kaže -  jedva čeka da utihne pandemija pa da opet zaplovi svjetskim morima.

- Mi smo tamo radnici koji radimo jako puno, zarađujemo dosta više nego ovdje, naravno šaljemo kući, pomažemo svojoj porodici, ali generalno život ovdje i život tamo ne može se porediti. Ovdje je život nekog četvrtog, petog reda, ali tamo radiš , ali znaš za šta, kaže Ognjen Janković, bijeljinski konobar na kruzerima.  

I Radmila Nikolić, koja je za četiri decenije zaradila penziju u Švedskoj vozeći autobus, ističe da je u toj zemlji, uprkos teškom radu, imala sigurnost. U Republici Srpskoj, ali i u regionu, kaže, osjeti se kriza na svakom koraku.

-Kriza je, ne mogu da vjerujem da je tolika kriza. Neki ljudi imaju i previše, a neki nemaju.
Kad poredim hranu ovdje i tamo, ovdje je nešto i skuplje nego tamo, pa se pitam kako ljudi izađu na kraj, ni sama ne znam, kaže Radmila Nikolić.   

Pero Dundžić slaže se da što se tiče ekonomskog standarda, nije dobro.

- Ljudi koji hoće da rade mogu da nađu neki posao, ali nisu plaćeni. Što je najgore nisu osigurani, a čovjek kad ide u penziju njemu treba penzija kolika, tolika, tako da s moje strane tu je kritika, kaže Dundžić. 

Mnogo toga se promijenilo u zavičaju. Nema više elana. Omladina nam je besposlena, ukazuju naši sagovornici. 

- Ovdje se više drže roditelja. Roditelji da im obezbijede i smještaj i auta da im kupi. Evo pogledajte sad ovdje kafiće, da li ovdje ima čovjeka od 60, 50 godina ili mora da ide da radi, kaže Dundžić.  

Ognjen Janković ukazuje da u savremenom svijetu ima više reda, neko god nas.

- Regulisano je tako da se zna koliko se sati radi, da se zna kada se odmara, a kod nas se ne zna ništa - kaže ovaj mladić.

Omladina bi da ode, ali starije generacije upozoravaju - nije više ni zapad kao što je nekad bio.

- Oni će tamo zaraditi, radiće sad. Nekad je bilo boljih poslova za dobiti, sad je teže, ali mislim da kada bi vlasti ovdje našle za sve posao, bolje je ostati ovdje, nego otići tamo. Kaže se, ne grije sunce tamo baš kao što grije ovdje, ali kad nemaju posla na neki način ih razumijem, jer ni ja nisam imala posao i zato sam otišla, priča Radmila Nikolić. 

Nedovoljno investicija, nema fabrika, nema rada ni reda, razglednica je Bosne i Hercegovine koju će dijaspora, nažalost, i ove godine ponijeti iz zavičaja u povratku u tuđinu. 

(BN)