Pamtiti "Oluju" kao stradanje Srba biblijskih razmjera

Centralna manifestacija povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji "Oluja" 1995. godine, održava se u zemunskom naselju Busije. 

U prisustvu državnog vrha Srbije i rukovodstva Republike Srpske, intonirane su himne Republike Srpske i Srbije - "Moja republika" i "Bože pravde".

Na početku obeležavanja opelo za stradale je održao patrijarh Porfirije.

Patrijarh je poručio da Bog ne broji čijih je žrtava više, čijih je manje i istakao da su pred Bogom sve žrtve iste, zvali se oni Jovan, Jozo ili Jusuf. "Pamtimo stradale bližnje, ali nezlopamtimo, osveta i mržnja umanjuju onoga koji su opsednuti njima", rekao je patrijarh.

"Moleći se danas za stradale, za naše bližnje, ne želimo da zloupotrebljavajući žrtve produbljujemo spiralu sukoba niti da vodimo ratove komemorativnim politikama sećanja", poručio je patrijarh.

"Ne smemo zaboraviti, ali moramo oprostiti", podsetio je poglavar SPC na poruku patrijarha Germana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je okupljenima da pokazujemo koliko volimo svoj narod i kako nećemo da zaboravimo sve ono kroz šta su naši Krajišnici morali da prođu.

"Kada se podsećamo egzodusa i etničkog čišćenja 250.000 Srba, mi podsećamo sebe na to ko smo i kuda idemo", poručio je Vučić.

Istakao je da su u naš identitet zauvek ugrađene kolone na traktorima.

"Govorimo o onome identitetu u koji su ugrađeni večno i Jasenovac i Jadovno, i Prebilovci", rekao je predsednik.

Vučić je istakao da ga je sramota one Srbije koje se stidela svojih krajiških izbeglica, koja je zatvarala svoje puteve i drumove da ih drugi Srbi ne bi videli, kao da ima potrebe da se stidimo suza naših.

"Nikada to više ne sme da se ponovi", poručio je predsednik.

Predsednik je istakao je ponosan na činjenicu što je u Srbiji stasala drugačija politika drugačija generacija mladih ljudi koji hoće ponosno i uzdignuto da drže svoju srpsku glavu.

"Neću da se izvinjavam onima koji su ubijali desetine i stotine hiljada Srba, hoću da razgovaramo sa njima u miru, hoću da čuvam mir, ali neću da gazimo po ubijenim Srbima, neću da gazim po Krajišnicima. Nikada se kao danas nije prekrajala istorija", poručio je Vučić.

Vučić je rekao da ne treba računati da ćemo dobiti izvinjenje ili da će neko da se pokaje zbog zločina nad Srbima.

"Za njih postoji jedna istina - Srbi štrče, Srbi su neposlušni, Srbi su nepokolebljivi i nepokorni, takvi nisu potrebni", rekao je Vučić.

Srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik poručio je prisutnima da su se okupili da pamte stradanje biblijskih razmera, još jedno u nizu koje se desilo Srbima sa tog prostora.

"Stradanje koje se može i treba smatrati konačnim rešenjem srpskog pitanja na prostoru hrvatskih država, u poznatoj ideologiji ustaške Nezavisne države Hrvatske, koja je promovisala da jednu trećinu treba pobiti, jednu raseliti i jednu prekrstiti", podsetio je Dodik.

Ukazao je da su danas prostori gde su živeli Srbi pusti i prazni. "Tamo nisu dozvolili narodu ni da se vrati da bi ostvario svoja imovinska druga prava", naveo je Dodik.

Srbija i Republika Srpska obeležavaju Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji hrvatske vojske i policije "Oluja".

Centralna ceremonija održava se u zemunskom naselju Busije – gde se te 1995. godine zaustavio veliki broj krajiških Srba.

Obeležavanju tragičnog događaja za srpski narod, koji Hrvatska slavi kao dan pobede i domovinske zahvalnosti, prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rukovodstvo Republike Srpske, koji su se prethodno sastali u vili "Mir".

Na platou ispred crkve u Busijama gde se održava svečnost okupljeno je nekoliko hiljada građana.

“Sećam se velike kolone, kada su deca, od 10, 15 godina na traktorima vozili porodice… Treba oprostiti, ali ne i zaboraviti”, rekao je za Tanjug jedan stariji gospodin.

Oluja je, kažu, bila genocid.

“Veliki je broj proteranih, ali šta ćete… Takva nam je sudbina, da nas proteruju sa svih mesta. To je bio genocid, da se više nikad ne ponovi”, rekao je jedan žitelj Busija.

Povodom godišnjice, oglasili su se državni zvaničnici i udruženja, i istakli da je etničko čišćenje prošlo nekažnjeno, kao i da se samo nekolicina Srba vratila svojim kućama, jer uslovi za povratnike ostaju nezadovoljavajući.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice – oko 220 hiljada Srba je tada izbeglo iz Hrvatske.

Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima 1.877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon hrvatske vojne operacije.

Od tog broja je 1.228 (65 odsto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije.

Mnoge žrtve ni danas nisu otkrivene niti identifikovane.

(BN)