Obećane reforme inspektorata nema ni na vidiku

Reforma republičke uprave za inspekcijske poslove počela je 2019. godine, donošenjem novog Zakona o inspektoratu. Međutim, reforma nije ni blizu kraja. 

Iz Vlade Republike Srpske poručuju da je epidemija virusa korona uticala na ovu problematiku, ali uvjeravaju da će reforma biti završena i da je to planirano Programom ekonomskih reformi RS za period 2022-2024. godina.

Vlada Republike Srpske želi reformu Inspektorata. Namjera je, kažu iz Vlade, zaustaviti sivu ekonomiju i selektivan pristup prema onima koji su predmet inspekcijskog nadzora. Pored toga, cilj je i pooštriti kontrole i spriječiti sve učestalije zloupotrebe u radu.

Osim navedenog, postoji i slaba koordinacija u radu između republičkih i lokalnih inspektora. 

Naime, često se dešava da lokalna inspekcija donese jednu odluku, koju već narednog dana poništi republički inspektor. Nije rijetkost i da u istom danu i republički i gradski inspektori izdaju različita rješenja istom privrednom subjektu. 

Izvršna vlast rješenje vidi u objedinjavanju lokalne i republičke inspekcije.

"Da se napravi ta koordinacija rada republičkog Inspektorata sa lokalnim inspekcijama i da u tom segmentu treba da završimo tu reformu, a ne u smislu formiranja nekih novih uprava, prijema nekih novih ljudi ili tako dalje“, poručio je predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.

Međutim, premijer Višković kaže da će ipak biti zapošljavanja tamo gdje nema dovoljno inspektora, kao što je inspekcija rada, ali ističe da se to već računa u tekući rad ove uprave.

Na pitanje koliko će koštati reforma Inspektorata, premijer poručuje: - Ni fening. 

„One aktivnosti koje treba da provodimo unutar Inspektorata ne iziskuju nikakve dodatne finansijske troškove“, kaže prvi čovjek Vlade Republike Srpske.

Centralizacija Inspektorata Republike Srpske ne bi promijenila stvarno stanje na terenu, smatraju iz nevladinih organizacija. Navode da ova javna uprava ima mnogo veći problem, a to je da inspektori često ne žele ni izaći na teren kada dobiju prijavu od strane građana. 

„U situaciji kada oni odbiju da postupe po predstavkama građana  i kada odbiju da izvrše nadzor, trebala bi da postoji mogućnost građanima, odnosno podnosiocima inspekcijskih prijava da u toj situaciji ulože i žalbu.“, ističe predstavnik Transparensi internešnela u BiH Uglješa Vuković.

Primjedbe stižu i kada je u pitanju način biranja inspektora. Interesna i stranačka zapošljavanja, tačnije nepotizam i kronizam, moraju biti prioritet ukoliko nadležni zaista žele reformisati inspekcijsku upravu.

„Prije svega na čelo Inspektorata Republike Srpske dolaze ljudi po političkoj liniji. Oni imaju politčki zadatak da amnestiraju svoje ljude koji su u kriminalu, koji krše prava radnika, ne rade u skladu sa zakonom. A sa druge strane da kažnjavaju one koji su im politički nepodobni. I zbog toga, inspekcije Republike Srpske su jednim dijelom odgovorne i zbog teškoj stanja koje imamo u privredi u Srpskoj.“, smatra narodni poslanik Nebojša Vukanović.

Iz civilnog sektora prepoznali su još jedan problem. 

„Veoma često kada su inspektori osuđeni zbog korupcije, nama je poznato nekoliko takvih primjera, sami ti inspektori, njima ne bude određena mjera zabrane obavljanja te inspekcijske dužnosti, što smatramo da bi to morao uvijek da bude slučaj  kada su inspektori osuđeni na krivična djela korupcije.“, navodi Uglješa Vuković iz Transparensi internešnela.

Priča od reformi inspektorata RS traje još od 2017. godine. Tada je rečeno da je cilj da u 2020. godini taj posao bude završen.  Iako virus korona jeste poremetio brojne planove, to je nešto što ne bi trebalo da bude izgovor nadležnima u Srpskoj za sve probleme. 

(BN)