Prijeti li svijetu kriza preskupe hrane: Rusija najveći izvoznik pšenice u svijetu

Cena pšenice na terminskom trgovanju u SAD je skočila na 14-godišnji maksimum usled povećanje potražnje uvoznika, koji žure da se snabdeju usled zatvaranja luka u Ukrajini i prekida snabdevanja iz Rusije. Cena pšenice na Čikaškoj berzi iznosi 11,34 dolara za bušel (27,2 kilograma) i viša je za 40 posto nego na početku ove godine.

- Ovo je još jedna instanca izbijanja konflikta u svetu, u trenutku kada je isti neodrživ, izjavio je portparol Svetskog programa za hranu pri Ujedinjenim nacijama, Stiv Taravela, i dodao da stopa gladi u svetu značajno raste, prenosi američki portal Voks (Vox).

Situacija na svetskom tržištu hrane nije bila zavidna ni pre izbijanja konflikta. Cene prehrambenih sirovina na berzama su se u poslednje dve godine popele na desetogodišnje maksimume, pre svega zbog pogoršavanja klimatskih uslova širom planete (veća učestalost suša sa jedne, i povećane padavine sa druge strane), a zatim i zbog zagušenja u lancima snabdevanja izazanih pandemijom korona virusa.

Ako pogledamo ogromnu ulogu i Ukrajine i Rusije u snabdevanju hranom čitavog sveta, pogotovo žita, nestabilnost u proizvodnji hrane i izvoza iste mogu potencijalno da ostave posledice po čitav svet, veće od samog izbijanja sukoba i geopolitičke krize.

Ukrajina i Rusija su lideri po izvozu

Kako bi se stekao utisak koliki je značaj ove dve zemlje u svetskom lancu proizvodnje hrane, treba pogledati podatke o njihovom izvozu.

Prema podacima Međunarodnog trgovinskog centra iz 2020. godine, izvoz suncokreta i suncokretovog ulja iz Rusije je činio 39 odsto ukupnog izvoza u svetu, dok je izvoz iz Ukrajine činio 18 odsto.

U slučaju žita Rusija u ukupnom izvozu učestvuje 18 odsto, a ukrajina 8 odsto. Obe zemlje učestvuju sa po 12 odsto u ukupnom izvozu ječma u svetu. Ukrajina izvozi oko 13 odsto kukuruza u svetu, a Rusija izvozi 13 odsto svetske količine đubriva.

Smanjuju se zalihe

Samim tim, rat u Ukrajini preti globalnim zalihama, Sa smanjenjem njihovog izvoza smanjuju se zalihe drugih velikih izvoznika, kao što su SAD i EU jer one u trenutnom kontekstu moraju da intervenišu više na tržištu.

Rat u Ukrajini preti globalnim zalihama hlebnog zrna, jer se smanjuju zalihe velikih izvoznika kao što su Sjedinjene Države i Evropska unija, potkopavajući njihovu sposobnost da intervenišu u vremenima krize.

Prema proceni Međunarodne agencije za žita (IGC) ukupne zalihe prehrambenih sirovina će pasti na desetogodišnji minimum od 57 miliona tona do kraja ove sezone. Ako pogledamo potencijalnu svetsku godišnju potrošnju, od 781 miliona tona, dakle ove godine ćemo imati u zalihama širom planete dovoljno sirovina da se svet nahrani samo 27 dana.

Takođe, postoji i zabrinutost da bi aktuelna kriza mogla da spreči poljoprivrednike u Rusiji i Ukrajini da poseju žitarice ove sezone, što bi problem samo umnožilo.

(Blic  FOTO: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA)