Srpsko žito u jeku rata može da košta kao suvo zlato?

Kriza u Ukrajini ponovo je pokazala koliko je naša žitnica vredna i koliko bi trebalo da je čuvamo, pišu Novosti.

Proizvodnja pšenice, u ovim uslovima, postala je pavo blago, pa ne čudi što je jedna država EU antidatirala postojeće ugovore, kako bi se dokopala naše pšenice i kukuruza.

Umalo nije nastao diplomatski skandal jer su prijavljeni zahtevi prevazišli učtivost diplomatske prakse.

Državne službe češljaju sada sve ugovore koji su sklopljeni pre odluke Vlade o zabrani izvoza pšenice, brašna, kukuruza i suncokretovog ulja. Falsifikovanjem isprava povećavaju se količine žita koje su prvobitnim ugovorima bile predviđene.

Prošlogodišnji rod pšenice bio je 3,5 miliona tona. Potrebe Srbije su oko 1.550.000 tona, a to znači da ostatak može da se izveze. U našoj zemlji i sada imamo dovoljno pšenice za izvoz, ali je Vlada stavila zabranu i ograničenja. Tako određene količine mogu da izađu samo u Severnu Makedoniju, Albaniju i Italiju.

"Kukuruz i pšenicu najviše izvozimo u Rumuniju i Italiju, a zatim u BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Austriju, Crnu Goru i Nemačku", kazao je Branislav Gulan, agroanalitičar.

I dok Srbija pokušava zabranom izvoza da stabilizuje sopstveno tržište, cene na svetskim berzama kukuruza i pšenice lete u nebo. Tako je, kako su Novostima rekli u Produktnoj berzi Novi Sad, pšenica u Čikagu prošle nedelje koštala 384,05 dolara po toni, dok je u Parizu bila 364,50 evra po toni.

U Čikagu se juče trgovalo pšenicom po ceni od 405,51 dolar po toni, a u Parizu za 399,25 evra po toni. To znači da je pšenica u Americi poskupela za 5,6 odsto, a u Parizu za 9,5 procenata, i to samo za nedelju dana.

"Osim zbog rata u Ukrajini, cena pšenice u Čikagu raste i zbog suše u tim područjima, ali i inflacije", ističu u Produktnoj berzi Novi Sad.

"U Francuskoj je generalno manja površina posejana. A Ukrajina, na kraju, utiče na sve."

Što se tiče Srbije, prošle nedelje se trgovalo po ceni od 34,70 do 35,50 dinara za kilogram, bez PDV. Ponuda je bilo i za 36 dinara, ali nije postojala tražnja. Ove nedelje trgovalo se po ceni od 35,50 dinara za kilogram, bez PDV. To su uglavnom naši kupci, domaći prerađivači.

Zbog rata u Ukrajini, ali i zbog zabrane izvoza žitarica iz Rusije, procenjuje se da bi oko 30 odsto sveta moglo da ostane bez pšenice. Naročito ako se zna da ove dve države učestvuju sa oko 30 odsto u svetskom izvozu pšenice, a kod kukuruza oko 20 procenata. U robnim rezervama sada ima 800.000 tona pšenice i milion tona kukuruza.

(Novosti)