Roman Abramovič predvodi tajkune u borbi protiv EU

Naime, najmanje 20 najmoćnijih ruskih magnata podnosi tužbe protiv Evropske unije kako bi odmrznuli svoju imovinu i deblokirali svoje vize. Među njima je i Roman Abramovič, bivši vlasnik fudbalskog kluba Čelsi, koji je u martu kažnjen zbog navodne koristi od svojih bliskih veza s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Popis podnesaka upućenih Sudu EU-a, Opšteg suda, prikazuje niz imena koja se preklapaju s popisom sankcionisanih pojedinaca koji je sastavilo Veće Evropske unije, a izgleda kako postoji i nekoliko anonimnih sudskih slučajeva koje su pokrenuli ruski oligarsi. Među poznatim imenima su Fridman, Aven i Usmanov, koji su tužbu sudu podneli od kraja aprila do kraja maja.

Na sudskom popisu trenutno se spominju samo prezimena, ali ista se imena nalaze na popisu sankcionisanih osoba Veća EU. EU je sankcionisala Mihaila Fridmana, osnivača ruske investicijske firme Alfa Group. Takođe je zamrzla sredstva i nametnula zabranu putovanja Fridmanovom bivšem poslovnom partneru Petru Avenu, kojeg EU smatra "jednim od najbližih oligarha Vladimira Putina".

Sankcije su pogodile i ruskog milijardera Ališera Usmanova. Firme i predstavnici Fridmana i Avena nisu bili dostupni za komentar, dok je portparol Usmanova odbio da komentariše "pravne procedure vezane za sankcije". Politiko takođe nije dobio odgovore na pokušaje kontaktiranja Abramoviča. Ali, nisu ljuti samo oligarsi.

Niz ruskih organizacija takođe se žali na mere koje je blok preduzeo protiv njih. Televizija RT podnela je tužbu na suspenziju koju je Opšti sud uvažio, ali je još jedno ročište u ovom slučaju zakazano za 10. jun. Ruski fond za direktna ulaganja podneo je žalbu nakon što je EU u martu zabranila ulaganja u fond. Investicijska institucija VEB.RF, čijeg predsednika je imenovao Vladimir Putin, takođe je pokrenula sudski postupak.

Iako iz Suda Evropske unije odbili da komentarišu pojedinačne slučajeve, portparol Žak Zamit rekao je da će proći dug put do izricanja presuda. Slučaj bi mogao da potraje mesecima, definitivno, čak i oko godinu dana za slučaj od početka do kraja, rekao je Zamit. Očekuje se da će u sledećih nekoliko nedelja i meseci biti pokrenuto još slučajeva, jer je EU do sada sankcionisala više od 1000 ljudi.

Evropska unija ima različite rezultate kada se uspešno brani od takvih pritužbi. Od 2008. do 2015, na primer, EU je izgubio oko dve trećine pravnih sporova vezanih za sankcije koje je uveo, prema studiji koju je zatražio Evropski parlament.

Ali čak i ako oligarsi dobiju slučajeve, možda neće dobiti svoj novac natrag. Andreas Gajger iz lobističke firme Alber & Geiger, koja je radila na sankcijama, smatra da su tužbe protiv Evropskog Veća beskorisne čak i ako je sud presudio u korist podnositelja pritužbi. To je zato što Veće svake godine izdaje nove popise sankcija: "Ti oligarsi će ostati na popisu sankcija — čak i ako dobiju sve svoje sudske sporove, jer Veće stalno šalje nove odluke, čak i ako Sud EU odluči da je odluka bila nezakonita", pojasnio je Gajger.

Na primer, bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, ruski saveznik, već godinama podnosi žalbe. Imovina mu je zamrznuta 2014. zbog pronevere državnih sredstava neposredno pre nego što je svrgnut masovnim demonstracijama, i u junu prošle godine Sud je stao na njegovu stranu, ali je EU najavila da će zadržati sankcije.

Dva nova slučaja pod imenom Janukovič registrovana su prošlog meseca. Jedini način da se skine s popisa sankcija, rekao je Gajger, bilo dugotrajno političko lobiranje, ali EU bi mogla da ima odgovor i za to. Poslednji paket sankcija bloka, koji je stupio na snagu u petak, čini ilegalnim evropskim firmama lobiranje za Ruse ili rusku vladu.

(Blic Foto: Sputnik)