Najveće prijetnje po čovječanstvo su u velikom ubrzanju

U razgovoru je izneo stav da bi političari trebalo prvo da se pobrinu za rat u Ukrajini, a tek potom da rešavaju krizu u Iranu, Izraelu ili Kini. Istovremenoe bi morali razmišljati o inflaciji i recesiji, odnosno stagflaciji.

- Evrozona je već u recesiji i mislim da će biti dugačka i ružna. U Velikoj Britaniji je još gore - tvrdi on.

Govoreći o pandemiji, spomenuo je kako je situacija pod kontrolom, ali da bi se uskoro mogle pojaviti nove varijante covida-19. Kaže da su klimatske promene "usporena katastrofa koja se ubrzava". Za svaku od 10 pretnji koje opisuje u svojoj knjizi, kako je rekao, može izneti deset primera koji se događaju u ovom trenutku, ne u dalekoj budućnosti.

Potom je na nekoliko primera govorio o pretnji koja se tiče klimatskih promena.

- Ljetos je vladala suša u svim delovima sveta, pa tako i u SAD-u. U blizini Las Vegasa suša je bila tolika da su tela mafijaša iz 50-tih pronađena u isušenim jezerima. U Kaliforniji farmeri prodaju svoja prava na vodu jer im je to profitabilnije nego da nešto uzgajaju. Na Floridi više ne možete osigurati kuću na obali. Polovina Amerikanaca moraće da se preseli na Srednji zapad ili u Kanadu. To je nauka, a ne nagađanja -rekao je.

Druga pretnja koju u svojoj knjizi opisuje tiče se odnosa SAD-a i Evrope. Tvrdi da bi Amerika na Europu mogla da izvrši pritisak s ciljem da ograniči ekonomske odnose s Kinom jer ne želi da ugrozi američku vojnu prisutnost na kontinentu. Tvrdi da se takav scenario već odigrava.

- SAD je doneo nove propise kojima se zabranjuje izvoz poluvodiča kineskim kompanijama za veštačku inteligenciju (AI), vojnu upotrebu ili kvantno računarstvo. Evropljani žele da nastav4 poslovanje sa SAD-om i Kinom, ali to neće biti moguće zbog pitanja nacionalne bezbednosti. Trgovina, finansije, tehnologija, internet: sve će se podeliti na dva dela -tvrdio on.

Američki ekonomista komentarisao je kako je Nemačka jako grešila jer se u velikoj meri oslanjala na energiju iz Rusije.

Na molbu da uporedi krizu iz 70-tih godina prošloga veka, kada je svet takođe proživljavao energetsku krizu, visoku inflaciju i stagflaciju, s današnjom situacijom rekao je da je danas puno teže.

- U to vreme nismo imali toliko javnog i privatnog duga kao danas. Ako centralne banke podignu kamatne stope u borbi protiv inflacije, to će dovesti do bankrota mnogih ‘zombi‘ kompanija, banaka u secni i državnih institucija. Osim toga, naftnu krizu uzrokovalo je puno više geopolitičkih šokova nego tada. Zamislite samo kakve bi posledice imao kineski napad na Tajvan, koji proizvodi 50 odsto svih poluprovodnika na svetu, od čega 80 odsto vrhunskih. To bi bio globalni šok. Danas puno više zavisimo o poluprovodnicima nego o nafti - upozorio je Roubini.

U svojoj knjizi kao najveću megapretnju opisuje klimatske promene.

- Moramo da brinemo o svemu istovremeno, jer su sve te megapretnje povezane međusobno. Jedan primer: trenutno nema načina da se značajno smanje emisije CO2 bez ekonomskog pada. Iako smo 2020. imali najgoru recesiju u 60 godina, emisije stakleničkih gasova pale su samo za 9 odsto. S druge strane, bez snažnog ekonomskog razvoja, nećemo moći da rešimo problem duga. Dakle, moramo da pronađeno druge načine za rast bez emisija stakleničkih gasova- rekao je.

Izrazio je zabrinutost u opstanak demokratije protiv autoritarnih sistema poput Rusije ili Kine. Podsetio je da su demokratije krhke kada se događaju veliki šokovi u svetu, dodajući da se uvek nađe neki mačo muškarac koji kaže da će ‘spasiti državu" i onda krivicu svali na strance.