Formiranje vlasti otključava evropske milijarde za BiH

Naime, geopolitičke okolnosti, međusobno približavanje EU i SAD, strategija oba ova subjekta da u narednih desetak do 15 godina sprovedu energetsku tranziciju i smanje zavisnost od fosilnih goriva i želja da se zapadni Balkan kao unutrašnje dvorište EU i čvorište za organizovani kriminal i ilegalne migracije stabilizuje doveli su do odobravanja kandidatskog statusa za članstvo u EU, što će otvoriti nove šanse za značajne projekte.

Milorad Dodik, predsjednik RS, nakon stupanja na dužnost predložio je da BiH zatraži 20 milijardi evra od EU za investicije, a sve su prilike da bi u narednih sedam godina BiH mogla direktno iz kase EU dobiti više od milijardu evra grantova i barem deset puta toliko povoljnih kredita i aranžmana za javno-privatna partnerstva, koji bi bili investirani u projekte energetike, transporta, digitalizacije i demokratizacije.

Kako je "Nezavisnim novinama" nedavno rečeno od strane izvora iz EU, predstavnici bh. političkih partija su od Brisela dobili jasan signal da bi potpisivanje koalicionog sporazuma o formiranju vlasti koji bi bio snažno orijentisan na projekte, moglo obezbijediti i dodatna sredstva iz Brisela, pod uslovom da bude kvalitetnih projekata i da se radi na suzbijanju organizovanog kriminala i ilegalnih migracija.

SNSD, HDZ i predstavnici "osmorke" su u koalicionom sporazumu, koji je procurio u javnost, najavili kreiranje novog programa ekonomskih reformi u BiH i realizovanje investicionih projekata na svim nivoima vlasti.

"Potpisnici ovog sporazuma ohrabruju i daju snažnu podršku zajedničkim investicionim projektima RS, FBiH, Brčko distrikta BiH i kantona", navedeno je u ovom dokumentu.

U dokumentu je, takođe, jasno naglašeno da će se izbjegavati politizacija investicijskih projekata, što je u prošlosti bila jedna od glavnih kočnica realizacije kapitalnih projekata.

Savjet ministara BiH je u tekućem sazivu prihvatio listu projekata iz sektora transporta koje će kandidovati prema evropskim institucijama i investicionim partnerima.

Radi se o projektima brzih cesta Brčko - Tuzla - Živinice, zatim Lašva - Travnik - Jajce, te Mostar - Široki - hrvatska granica.

Takođe, predložena je i izgradnja željezničke pruge Vareš - Banovići, kao i elektrifikacija pruge Doboj - Tuzla - Zvornik i remont pruge Šamac - Doboj - Rječica.

Što se tiče energetike, predložena je izgradnja gasovoda Travnik - Zagvozd te izgradnja hidroelektrane Buk Bijela.

Na listi je i izgradnja auto-puta koridorom 5c kroz RS Vukosavlje - Doboj, koji je trenutno pod sankcijama EU, te izgradnja puta Foča - Šćepan Polje s državnim mostom ka Crnoj Gori.

U izvještaju EU koji je nedavno objavljen, naglašeno je da je planirano pokretanje Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan i Zelene agende.

"Usvajanje cjelodržavnih sektorskih strategija i dalje ostaje ključni zahtjev kako bi BiH u budućnosti mogla u potpunosti da koristi sredstva iz instrumenata pretpristupne pomoći", zaključeno je.

(Nezavisne  Foto: EPA/ MATTHIAS BALK)