Kupovna moć sve slabija, manje se i mesa kupuje

Meso je sve skuplje, a džepovi sve plići. Čak je i većina onih koji su dugo odolijevali rastu cijena morala da se navikne na ručak sa manje mesa. Za one najugroženije dan kada se jede meso je, svjednoče oni, odavno postao svojevrstan praznik.

Ja sam za meso i ne mogu da zamislim ručak bez mesa, ali nisam u mogućnosti da ga kupim. Šta da radim, tako mora”, kaže za BN jedan Prijedorčanin.

“Ono što se ranije uzimalo na kilograme sad se uzima na grame. Protežemo se onoliko koliko smo u mogućnosti, a to što organizam zahtjeva svoje, to je druga priča”, rekle su nam Dobojlije.

Drastično poskupljenje mesa, jedne od najskupljih životnih namirnica, a time i smanjenu prodaju, potvrđuju i mesari.

Građani se najviše žale na piletinu koja je do skora bila najjeftinija i najprihvatljivija za većinu, kaže Snežana Šešlija, iz Udruženja za zaštitu potrošača “Toper” iz Doboja.

“Piletina je za spremanje obroka za četvoročlanu porodicu ne tako davno koštala do 7 KM. Danas kilogram košta od 15-16 KM. To znači da nas ručak za tu istu porodicu košta oko 20 KM. Dakle, životne namirnice koje su nam bile dovoljne za tri dana, danas potrošimo za samo jedan”, objašnjava Šešlija.

Koliko je kupovina moć građana smanjena najbolje se vidi kada se organizuju velika slavlja.

“Ti nekada veliki skupovi postaju sve manji i manji. Sve je manje gostiju, a time je i potrošnja mesa manja. Kad se naručuje hrana, količine se značajno smanjuju i vodi se račun o tome koliko će biti gostiju i koliko će se pojesti”, kaže Milenko Zupur, vlasnik “Globusa” iz Bijeljine.

Zbog manjka novca, izbor pri kupovini mesa često pada na ono jeftinije čiji je kvalitet, upozorava Šešlija, pod znakom pitanja, dok je ono u mesarama, kvalitetnije ali znatno skuplje.

“Ostaje nejasno zašto donosioci odluka ne kažu zašto su tolike razlike u cijenama. Ako nam je uvoz jeftin, a domaći proizvodi preskupi, to treba da kažu pa da pokušamo da smanjujemo naše proizvodne troškove. Tako bismo postali konkurentni proizvodima iz uvoza. Građani BiH bi kvalitet plaćali nešto skuplje, ali ne toliko kao sada”, ističe Šešlija.

Meso je u BiH, po tradiciji, osnova svakog obroka, pa bi većina potrošača uprkos svemu, radije odabrala 200 g mesa nego kilogram povrća, dodaje Šešlija, a potvrđuju građani koji ponosno tvrde da su mesaroši, te da se ljudi iz BiH ne odriču mesa.

Meso je bilo nerelano jeftino, a stočni fond je uništen, kaže Zupur. Da bi se obnovio potrebna je reakcija svih nadležnih kroz subvencije i podsticaje, ukoliko to žele.

Kakve su prognoze?

“Teško da će u nekom kratkom periodu doći do poboljšanja i obnove stočnog fonda, a samim tim i do pojeftinjenja mesa odnosno smanjenja cijena. Ja bih potrošačima poručio da se više ne nadaju niskim cijenama mesa kao što je nekad bilo”, kaže Zupur.

Cijene su, dakle, sve više, a vlasti sve tiše. Dok nečinjenjem narod tjeraju da na silu postanu vegetarijanci, njihove trpeze su pune raznih đakonija koje građani mogu samo da sanjaju, iako ih, istovremeno, gle apsurda, narod i plaća. Još jednom, dobrodošli u Bosnu i Hercegovinu, zemlju koja je na vrhu ljestvice svake negativne statistike, a na začelju one pozitivne.

(BN) Foto:BN