Budžet u velikoj opasnosti zbog garancija Vlade Srpske za zaduživanje javnih preduzeća

Prilikom davanja garancija Vlade Srpske za zaduženje brojnih subjekata, prave se veliki propusti i prisutne su velike nezakonitosti u sprovodjenju takve aktivnosti, kaže profesor Stanić. Posebno je problematično izdavanje garancija javnim preduzećima za zaduženje, i tu se krše odredbe nekoliko zakona: Zakon o zaduživanju, dugu  i garancijama Republike Srpske, Zakon o državnoj pomoći BiH a krši se i nekoliko odredbi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Krši se i nekoliko relevatnih uredbi koje regulišu državnu pomoć, a donijela ih je Vlada Srpske, objašnjava profesor Stanić.

On navodi da kada je riječ o Zakonu o dugu i garancijama Republike Srpske, predviđeno je da se izdavanje garancija za zaduženje javnih preduzeća može vršiti samo za kapitalne investicije koje služe za  javne svrhe, nikako za održavanje likvidnosti i izvršavanje ranije stvorenih obaveza javnih preduzeća što očigledno nije slučaj u našim situacijama. 

Profesor Stanić ukazuje da Zakon dosta restriktivno postavlja uslove za izdavanje garancije.

"Resorno ministarstvo treba da ocijeni isplativost projekta. Posebnu pažnju treba da obrati i finansijskoj poziciji primaoca kredita, zajmoprimca da bi se spriječili rizici za budžet. Čak je predviđeno zakonom da se angažuju specijalizovane institucije koje će procijeniti rizik za budžet Republike Srpske što Vlada očigledno ne čini. Takođe je predviđeno u zakonu da za izdate garancije Vlada naplaćuje premiju i proviziju što nije urađeno prilikom izdavanja nijedne garancije”, objašnjava on. 

Ona navodi da Zakon o državnoj pomoći isključuje bilo kakvu mogućnost da se pomaže  bilo kojem privrednom subjektu pa ni javnim preduzećima kojim bi se taj subjekat doveo u povoljniju poziciju u odnosu na druge privredne subjekte. 

“Za odobrenje bilo kakve pomoći, privrednim subjektima neophodna je saglasnost i odluka Savjeta za državnu pomoć, što nije pribavljeno ni u jednom slučaju a kada je u pitanju izdavanje garancija. Samim tim sve te odluke o izdavanju garancija su nezakonite”, tvrdi profesor Stanić. 

S obzirom na to da je Zakon o državnoj pomoći donesen na insistiranje Evropske komisije i na bazi ranije postignutih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nepridržavanja Zakona o državnoj pomoći, to znači, kaže profesor Stanić da Vlada Srpske krši odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, čime se dovodi u pitanje proces priduživanja Evropskoj uniji. 

Profesor Stanić podsjeća da nema gotovo nijedno javno preduzeće u Republici Srpskoj koje nije zaduženo na bazi garancija Vlade Srpske. 
 
“Mislim da je najveća opasnost za stabilnost budžeta Republike Srpske upravo aktiviranje tih garancija po neizvršavanju obaveza preduzeća s obzirom na ekonomsko i finansijsko stanje u kome se nalaze ta javna preduzeća”.

Indikativan je primjer Olimpijskog centra Jahorina koji je krajem prošle godine uzeo kratkoročni kredit na šest mjeseci. 

“Očigledno je kredit bio za održavanje likvidnosti. Navedeno je da se radi o kapitalnoj investiciji o 4,6 miliona na šest mjeseci za koji plaćena kamata oko 11 posto. Olimpijskom centru je do sada dato čak devet garancija za uzete kredite i ukupan iznos kredita je oko 145 miliona KM. Slična je situacija i sa drugim javnim preduzećima, tako da ova odluka koja se nalazi pred narodnim poslanicima na narednoj sjednici Narodne skupštine o davanju saglasnosti Vladi za izdavanje garancija u 2024. godini bi trebale pretrpjeti određene odluke. Najmanje što bi poslanici trebali da urade jeste da se napravi izmjena u smislu date garancije javnim preduzećima, neophodna je pojedinačna saglasnost narodnih poslanika na tim dopunama takve odluke i time bi se sigurno došlo do veće transparentnosti u davanju tih garancija i svakako bi se spriječile nezakonitosti kojih ima mnogo. Dakle, jedan posao, a mnogo nezakonitosti imamo u ovom slučaju davanja garancija Vlade Republike Srpske za uzete kredite javnih preduzeća”, smatra profesor Stanić.          

O ovoj odluci Vlade raspravljaće poslanici Narodne skupštine Republike Srpske na sjednici koja počinje 12. decembra.

(BN)