Stranih kreditora nema, vlast novac traži na sve strane

Sankcije, opasan teren po kome bankarski sektor ne želi da hoda, stopirale su izgleda i ostale transakcije koje se odnose na zaduženja – kako na domaćem tako i na stranom tržištu. Iako su još krajem prošle godine najavljeni strani kreditori koji će biti slamka spasa za Republiku Srpsku, nema im ni traga ni glasa.

„Mi idemo na druga tržišta, vjerovatno znate i koja su. Nemamo još toga ko će nam obezbijediti ta sredstva, imamo tri ponude, pa ćemo vidjeti koja je najpovoljnija i to će se vrlo brzo završiti“, najavila je Zora Vidović, ministar finansija Republike Srpske, u decembru prošle godine.

Slično obećanje nedavno je dao i Radovan Višković pred kamerom BN televizije.

„Što se tiče stranih kreditora, znam da ste svi jako radoznali, ali morate biti malo strpljivi. Imamo strane investitore, imamo završene sve procedure. Ali nećete saznati ni ko su ni odakle su, sve dok posao ne bude završen. - Kada bismo to mogli očekivati? - Kada sve bude završeno, kad ja nisam nestrpljiv nemojte ni vi, mi sve obaveze izmirujemo na vrijeme", rekao je Višković 15. marta ove godine.

Republika Srpska mora da nađe strane kreditore, s obzirom da budžet za ovu godinu predviđa zaduženje od oko 800 miliona maraka na inostranom tržištu. Nameće se logično pitanje – gdje se to Srpska namjerava zadužiti?

Da su sumnjiva posla u pitanju, nedavno je zvanično potvrdio i MMF, koji je takođe obavješten da Republika Srpska planira značajno spoljno zaduživanje, ali da to finansiranje nije jasno identifikovano.

„Atraktivnost kamate od 6 odsto koja je definisana Zakonom plus euribor ukoliko bude na stranom tržištu je atraktivna, prije bih rekao špekulativna. Ali ono što je bitno, jeste da prijatelje ne treba tražiti na drugom kontinentu, već u svom susjedstvu. S regionom treba sarađivati, a ne suprotstavljati se i dizati tenzije“, poručuje Zoran Pavlović.

Kada se radi o budžetu Republike Srpske, MMF je jasno rekao da Republika Srpska ima izraženije potrebe za finansiranjem, posebno od prošle godine, zbog deficita i dospijeća ranijih kreditnih obaveza. Ali stope kojim je Srpska krenula ne vode u dobrom smjeru.

Iz Međunarodnog monetarnog fonda insistiraju na smanjenju javne potrošnje, s posebnim osvrtom na povećanje minimalne plate koja je imala nagli skok u Republici Srpskoj, što se nepovoljno odrazilo na cijene.

MMF je najpovoljnija finansijska institucija i ima uslove koje odgovaraju građanima, ali ne očigledno i predstavnicima vlasti, jer je fokus na pravnoj državi, objašnjavaju ekonomisti.

„Upozorenje ili opomena Međunarodnog monetarnog fonda se mora ozbiljno shvatiti. Suština cijele priče je da MMF prati sve zemlje, i po tom osnovu daje sve procjene, i te ocjene su jako značajne za one koji žele da sarađuju sa nekom državom, u ovom slučaju entitetom", smatra Pavlović.

Ekonomsiti objašnjavaju da se kolo sreće okrenulo, te da bi Republika Srpska sada rado prihvatila i donedavno omražene aranžmane sa MMF-om.

„Stepen zaduženosti Republike Srpske je na nivou koji postaje neodrživ i da je sve teže pronaći izvore finansiranja, čak i po nepovoljnim uslovima, zbog čega su vlasti RS počele nedavno opet govoriti o mogućem novom aranžmanu sa MMF-om i čini se da su sve skloniji toj ideji“, kaže ekonomista Igor Gavran.

Najvjerovatnije će sve i ostati na ideji, s obzirom na to da Međunarodni monetarni fond sklapa ugovore sa cijelom državom, odnosnosno Bosnom i Hercegovinom, a Federacija BiH nije zainteresovana za bilo kakve nove aranžmane sa MMF-om, jer su u dosta povoljnijoj finansijskoj situaciji.

Lutanje Republike Srpske po finansijskim tunelima, u potrazi za parama, liči na lavirint, a izlaz se za sada ne nazire.

(BN)  Foto: BN