Kolaps moguć opet, elektroenergetska mreža jako loša

Stanje energetskih mreža u BiH, nije na zavidnom nivou. Za sve je, kažu, kriva politika.

Koliko je struja dragocjena, shvatimo tek onda kada se dese prekidi, a zabrinutost raste kada shvatimo da je pogođeno nekoliko država.

Nedavni energetski kolaps naveo nas je da se zapitamo u kakvom je stanju elektroenergetska infrastruktura u BiH i da li je ovako nešto moglo da se spriječi. Utjeha ne stiže ni  iz resornog ministarstva, gdje kažu da ovakav kolaps može da se ponovi. Za loše stanje, kažu, kriva je politika.

„Mi smo ocijenili da nas Elektroprenos, kao prenosna kompanija ima potrebu da radi daleko brže na razvoju prenosnih kapaciteta, na rješavanju nekih tehničkih pitanja, kao što je ugradnja prigušnica, koje mogu da utiču na različite naponske nivoe, koji se odražavaju direktno na prenosu mrežu, zavisno od toga koji je to naponski nivo i dalekovodi kojima oni upravljaju.

To su ozbiljne investicije i ne samo jedno, ove prigušnice koje sam pomenuo, ima i drugih vrlo važnih područja gdje oni moraju da investiraju daleko brže. Naš Elektroprenos nažalost dugi niz godina je blokiran iz političkih razloga“, kaže ministar energetike i rudarstva u Vladi Republike Srpske Petar Đokić. 

Zastarjelost sistema snabdijevanja građane košta čestih prekida u napajanju strujom. Dotrajali termoblokovi sa čestim iskakanjima, loša prenosna mreža, mogli bi da dovedu do toga da moramo uvoziti električnu energiju po visokim cijenama, ukoliko se ne bude ulagalo u infrastrukturu, smatraju stručnjaci.

Da bi se ulaganje ostvarilo, portebno je političko zalaganje.

„Ako govorimo o kolapsima sistema, oni se znaju dešavati i oni ovise naravno o prenosnim sistemima. S druge strane tu su i politički razlozi, prije svega zbog neprovođenja i nedonošenja određenih politika, neintegrisanja u Evropsku uniju, jer je ovo jedinstveno ekonomsko tržište, jedinstven energetski prostor i vidjeli smo koliko zavisimo jedni od drugih, a električna energija teče u milisekundama, tako da vrlo jesnostavno se prenosi.

Dakle zastarjelost mreže, neulaganje u nove proizvodne kapacitete nepravovremeno balansiranje i fleksibilnost mrže, dovodi do kolapsa“, ističe stručni konsultant za energetiku Nihad Harbaš.

Pored loše infrastrukture, BiH kasni i sa usvajanjem Pravila za pristupanje Energetskoj zajednici Evrope, zbog čega bi građani mogli da plaćaju visoke takse. Pristupanje ovoj zajednici značilo bi veću sigurnost.

„Bosna i Hercegovina je najveći izvoznik električne energije u Evropi i u njenom je interesu da stabilizuje uslove vezano za isporuku električne energije, to jest izvoz, kako bi osigurala dalji kontinuirani izvoz električne energije, najveći u Evropi.

Nije tajna da je rok za to prilagiđavanje istekao u decembru 2023. godine, i da smo u zakašnjenu određenom što se toga tiče. Mi nismo na dobrom putu u postizanju tog cillja spajanja tržišta do kraja 2025. godine.

Upravo ono što će biti rezultat ovih kašnjenja i neotklanjanja tih nedostataka i neubrzavanja akcija po tom pitanju, onaj krajnji rezultat će biti da će se ustvari plaćati velike takse na emisije štetnih gasova pri izvozu električne energije“, kaže direktor Energetske zajednice Artur Lorkovski.

I pored obilja prirodnih resursa, ukoliko se domaći političari ne dogovore, stuju će građani plaćati mnogo skuplje, tvrde upućeni. 

(BN) Foto: BN