Šta predstoji nakon odustajanja Bajdena od izborne trke?

Nije slučaj bez presedana da aktuelni predsednik ne ide na reizbor, ali sve ono što okružuje Bajdena, počev od brige za njegovu fizičku i mentalnu sposobnost da obavlja funkciju pa do obima kampanje uvodi SAD na do sada neispitanu teritoriju, navodi Politiko.

Demokrate će održati konvenciju u Čikagu od 19. do 22. avgusta, a ono što je trebalo da bude "krunisanje Bajdena" sada postaje otvoreno takmičenje na kojem gotovo 4.700 delegata ima odgovornost da izabere Bajdenovog naslednika, piše AP.

Bajden je i dalje predsednik SAD sve dok ne bude inaugurisan novi u januaru, ili dok sam ne odluči da se povuče sa te funkcije u nekom trenutku.

On je, međutim, na društvenim mrežama naveo da namerava da završi mandat.

Postavlja se pitanje ko će biti kandidat demokrata da zameni Bajdena. Iako to što je sam Bajden podržao potpredsednicu Kamalu Haris njoj daje veliki podsticaj i vetar u leđa, to još ne znači da je njen izbor siguran, navodi Politiko.

Kandidat za predsednika tehnički može postati svako ko dobije najmanje 300, ali ne više od 600 potpisa delegata, a delegati mogu da podrže samo jednog kandidata. 

Pošto delegata ima 4.700, to znači da bi broj kandidata mogao da bude 15, ali realno njih će biti mnogo manje, navodi Politiko.

Delegati na konvencijama tradicionalno glasaju za kandidata koji je dobio primarne izbore ili kokuse u njihovim državama.

Bajden je dobio podršku najmanje 3.896 delegata, a iako sadašnja pravila stranke mu ne dozvoljavaju da ih preusmeri drugom kandidatu, njegova podrška Harisovoj nesumnjivo će imati uticaja.

Kako pokazuju anketa AP-a i Centra za istraživanje javnog mnjenja NORC, oko 85 odsto demokrata smatra da bi Haris bila dobra na mestu predsednika, a tako misli i 30 odsto opšte populacije.

Njen izbor bio bi opravdan i u finansijskom smislu, jer pravila nalažu da Haris može da potroši novac iz kampanje namenjene Bajdenu, a sredstva iznose oko 91 milion dolara, prema poslednjem izveštaju iz juna, navodi Glas Amerike.

Da ne bi postupila po automatizmu i izabrala Harisovu, Demokratska stranka bi mogla da održi otvorenu konvenciju i odabere nekog od više kandidata.  

Tu su  guverner Kalifornije Gevin Njusom, guverner Pensilvanije Džoš Šapiro i guvernerka Mičigena Grečen Vitmer.

Demokrate moraju da odluče i ko bi bio kandidat za potpredsednika, a to bi  opet moglo da izazove podele u stranci.

Poslednji predsednik koji je odustao od kandidature za reizbor bio je Lindon Džonson, čije je širenje Vijetnamskog rata 1960-ih podelilo Demokratsku stranku, ali je on tu odluku saopštio u martu 1968. — osam meseci pre izbora.

(Tanjug) Foto:  Shutterstock.com/vesperstock, ilustracija