Kako i zašto je BiH izgubila 70 miliona evra od EU?

Na leđima građana BiH još jedna sramota i još jedan minus u budžetu koju im je priredila trenutna koalicija na nivou BiH: SNSD-HDZ-Trojka.

“Podstičemo domaće vlasti da bez daljih odlaganja dostave Reformsku agendu kako ne bi u potpunosti propustili ovu priliku. Komisija nastavlja, po potrebi, pružati podršku nadležnim organima u završetku ovog posla", navodi Delegacija EU u BiH na zvaničnom nalogu na mreži "Iks".

Naime, trebalo je usaglasiti 112 tačaka iz reformske agende. Srpska je ranije odbila dati saglasnost za dvije tačke i to popunjavanje Ustavnog suda BiH i implementaciju odluka, te za ukidanje entitetskog veta u Vijeću za državnu pomoć. Kasnije su četiri kantona u kojima su premijeri iz SDA, dali uslove na dokument, što se iščitava kao glas protiv. Ceh 70 miliona evra.

“Građani BiH su navikli da ih njihovi političari osramote, kao i ovaj put što su ih osramotili. Mi smo definitivno pred Evropom zatvorili vrata”, kaže bivši diplomata i ekonomista Draško Aćimović.

Ovo je bila najveća prilika za ekonomski razvoj BiH, kaže ekonomista Igor Gavran i ističe da je to bio prije svega jedan konkretni izraz pomoći i interesa u procesu evropskih integracija.

“Vlasti su uspjele i jednu ovakvu priliku da upropaste iako još nije jasno kako će se proces nastaviti i koliko eventualno sredstava BiH može da iskoristi. Na ovom su ispitu pali jer početni uslovi još uvijek nisu ispunjeni.”

Stiče se utisak da taj novac nije ni potreban, ni interesantan vlastima BiH. 

“Nije interesantan jer je pod kontrolom EU. Sa druge strane oni imaju milijarde koje se prikupe poskupljenjima od kojih idu veći porezi, carine, te im ovih 70 miliona nije interesantno. Građanima je ovih 70 miliona evra bilo jako važno”, kaže Aćimović.

“70 miliona se nekome ne čini mnogo ako gledamo koliko se vlasti zadužuju u puno većim iznosima. Međutim tu je bila riječ o praktično poklonjenim sredstvima. Odricanje od tog novca znači da će se vlasti ponovo zaduživati za veću vrijednost, ali će to biti potrebno i vratiti”, dodaje Gavran.

Prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge je dodatna neodgovornost kojom se želi prikriti nerad.

“Suštinski problem je što je u BiH za bilo šta potrebna saglasnost tolikog nivoa vlasti i administrativnih jedinica. Jasno je da, bez obzira šta god bude bilo sa ovih 70 miliona, biće veoma teško sprovesti bilo kakve reforme i ispuniti bilo kakve složenije uslove. Jer ako se za sve morate konsultovati čak i sa kantonima onda je tu neizvjesnost i problemi zagarantovani”, objasnio je ekonomista Gavran.

Možda je zaboravljeno, ali BiH je prokockala i 2016. godine šansu da dobije funkcionalan mehanizam koordinacije iz Belgije. Tadašnji ambasador u Briselu Draško Aćimović je naveo da je uređenje Belgije slično BiH, te da imaju najsloženiji, ali istovremeno najefikasniji mehanizam koordinacije u Evropi.

“Tragično je da mi na takvu ponudu nismo ni odgovorili, a sa druge strane interno smo dobili poruku da smo mi u BiH pametniji i da ćemo mi da uradimo bolji mehanizam koordinacije nego što je uradila Belgija.”

BiH je jedina zemlja regije koja nije pristupila ovom instrumentu, kojim je za BiH predviđeno ukupno čak dvije milijarde KM. Nezvanično, na dijelovima Reformske agende će se dalje raditi kroz individualne resore.

(BN)