Pravni pogled iz Beograda na potjernicu za predsjednikom Republike Srpske

Ova vest izazvala je veliko interesovanje dela javnosti uprkos njenog prevashodnog interesovanja za izveštavanja o tekućim studentskim protestima i građanskim protestima u Srbiji.

Raspisivanjem te poternice u već inače pravno i politički zamršenoj situaciji u BiH iskrsao bi niz novih pitanja s mogućim dodatnim dramatičnim političkim implikacijama i potencijalno nesagledivim posledicama.

Za vlasti u Srbiju su, međutim, u ovom trenutku od svih takvih mogućih pitanja najbitnija sledeća tri:

– Da li su ispunjeni uslovi za raspisivanje međunarodne poternice?
– Kakve bi obaveze po toj poternici imala država Srbija?
– Da li bi Srbija morala da izruči Dodika vlastima BiH ukoliko bi se on zatekao u Srbiji?

Krenimo redom.

Postupak za raspisivanje Interpolove „crvene“ poternice uređen je Interpolovim Pravilnikom za obradu podataka. U okviru tog postupka predviđena su dva uslova koja moraju biti ispunjena kako bi bila izdata „crvena“ poternica.

Prvi uslov se odnosi na to da u pitanju mora biti reč o težem krivičnom delu.

Crvena poternica, naime, ne može biti raspisana zbog krivičnih dela koja u pojedinim zemljama izazivaju kontroverze koje se odnose na običajne ili kulturne norme, kao ni zbog kršenja administrativnih zakona ili akata, niti ni zbog dela koja potiču iz privatnih sporova (osim ako ono nije povezano sa nekim težim krivičnim delom ili ukoliko postoji sumnja da je povezano sa organizovanim kriminalom).

Drugi uslov odnosi se na visinu zaprećene kazne.

Ukoliko se izdavanje poternice traži kako bi traženom licu bilo suđeno, za to krivično delo za koje mu se sudi mora biti zaprećena kazna od najmanje dve godine zatvora ili teža kazna.

Ukoliko se pak poternica izdaje kako bi traženo lice bilo upućeno na izdržavanje zatvorske kazne, ono mora biti pravnosnažno osuđeno na najmanje šest meseci zatvora ili mora da odsluži makar još šest meseci od ranije izrečene zatvorske kazne.

Pored ovih uslova, uz predlog za izdavanje narečene poternice mora biti prosleđena i neophodna dokumentacija iz predmeta u vezi sa kojim se traži njeno izdavanje.

U dokumentaciji moraju biti sadržani siže činjenica slučaja, u kome su opisane kriminalne aktivnosti traženog lica, naznačeno delo koje mu se stavlja na teret, zakonski naziv krivičnog dela, navedena moguća maksimalna kazna za to delo, kao i nalog suda za hapšenje lica za koje se traži „crvena poternica“.

Pre objavljivanja poternice, Generalni sekretarijat Interpola dužan je da proveri usklađenost traženih poternica sa članovima 2 i 3 Interpolovog ustava.

Tim članovima se zabranjuje bilo kakva intervencija ili aktivnost koja ima politički, vojni, religiozni ili rasni karakter.

Ukoliko bi Generalni sekretarijat nakon postupka provere raspisao “crvenu” poternicu za Miloradom Dodikom, srpska policija bila bi obavezana da postupa po njoj.

Ta obaveza pre svega podrazumevala bi obaveštavanje zemlje na čiji zahtev je poternica izdata, dakle BiH i Generalnog sekretarijata Interpola da su državni organi „pronašli“ Dodika u Srbiji, kao i preduzimanje svih drugih neizostavnih koraka neophodnih za nadziranje i ograničavanje kretanja traženog lica – uključujući tu i njegovo privremeno pritvaranje.

Po primanju obaveštenja o pronalasku traženog lica, zemlja na čiji zahtev je izdata poternica dostaviće preko Generalnog sekretarijata nadležnim organima Srbije sve podatke i dokumentaciju neophodnu za pokretanje postupka izručenja u roku od 18 dana od dana prijema obaveštenja da se traženo lice nalazi u privremenom pritvoru.

Ovo nas dovodi do ključnog pitanja: Da li bi Srbija morala da izruči Dodika vlastima BiH ukoliko to od nje bude formalno traženo preko Generalnog sekretarijata Interpola?

Ukratko: Verovatno.

Kako je u više navrata već isticano u javnim obraćanjima državnih zvaničnika, Dodik kao državljanin Republike Srbije ne može biti izručen stranoj državi, budući da Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima to zabranjuje – čak i ukoliko je i državljanin države koja traži njegovo izručenje!

Ali: Ono što se u domaćoj javnosti prećutkuje jeste da se taj zakon primenjuje samo ukoliko materija izručenja nije regulisana potvrđenim međunarodnim ugovorom između dve države ili ukoliko neko pitanje nije uređeno tim ugovorom. Takav ugovor upravo postoji između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine i datira još iz 2013. godine.

Tim ugovorom utvrđeni su uslovi pod kojima zemlje potpisnice dozvoljavaju izručenje drugoj državi sopstvenih državljana – a čiju ispunjenost utvrđuje sud.

Osim za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, ono je dopušteno još za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od najmanje 5 godina ili teža kazna.

Međutim, jedini razlog što odgovor na ovo naizgled prosto pitanje nije samo „da“ jeste što postoje stanovite začkoljice, ili nazovimo to u slučaju Dodika i Srbije „izlazna strategija“ koja bi ovaj inače jednostavan postupak mogle učiniti daleko neizvesnijim.

Ključnu takvu začkoljicu moglo bi da predstavlja eventualno otvaranje istrage protiv Dodika u vezi sa nekim krivičnim delom počinjenim na teritoriji Srbije.

Takava istraga predstavljala bi „izlaznu strategiju“ za njegovo neizručivanje BiH – makar dok se taj krivični postupak u Srbiji ne okonča.

Kupovina vile na Dedinju, za koju se Dodik već istražuje od strane Tužilaštva Bosne i Hercegovine, mogla bi da predstavlja upravo taj pravni osnov za odbijanje zahteva za izručenje, iz više razloga.

Prvi i osnovni je taj što je posledica tog krivičnog dela nastupila na teritoriji Srbije, usled čega bi po samom ugovoru Srbija imala prioritet u gonjenju po toj krivičnopravnoj stvari.

Drugi je taj što su u to delo potencijalno umešani i drugi akteri iz same Srbije koji u njoj imaju centar svojih životnih aktivnosti i poslovnih interesa.

Njihove radnje u vezi sa tom kupovinom mogle bi, posmatrane bilo pojedinačno i u celini, da imaju elemente više drugih krivičnih dela – što predstavlja posebnu priču koja će se razmatrati nekom drugom prilikom, objavljeno je na sajtu Forum za bezbjednost i demokratiju.

Autor: Luka Jovanović, advokat iz Beograda