Pogledajte koji su najsrećniji gradovi na svijetu u 2025.

Indeks, koji vodi organizacija Institute for Quality of Life sa sedištem u Londonu, rangira 200 gradova koristeći 82 pokazatelja u okviru šest širokih kategorija. Pokazatelji su – upravljanje, životna sredina, ekonomija, mobilnost i građani (što uključuje obrazovanje i pristup kulturnim institucijama). Šesta kategorija, nova na listi za 2025. godinu, odnosi se na zdravlje, sa pokazateljima poput mentalnog zdravlja, bezbednosti, ishrane i ravnoteže između poslovnog i privatnog života.

Kako piše Conde Nast Traveller na osnovu tih kriterijuma, gradovi se raspoređuju na tri liste: zlatnu, srebrnu i bronzanu. Trideset jedan grad sa samog vrha čini „zlatne gradove“. Gradovi iz različitih regiona sveta – Evrope, Azije, Severne Amerike i južnog Pacifika – ušli su u ovu prestižnu kategoriju.

Dva grada iz Sjedinjenih Američkih Država dospela su među 31 najsrećniji: Njujork, koji se našao na 17. mestu kao „centar inovacija“ sa rastućim brojem održivih opcija transporta, i Mineapolis na 30. mestu, poznat po obilju čistog vazduha i zelenih površina.

Autori izveštaja ističu da je sreća promenljiva i zavisi od različitih faktora.

U izveštaju se navodi: „Ne postoji savršeno mesto za život koje garantuje sreću svim svojim stanovnicima. Međutim, neki gradovi sprovode urbane politike sa izuzetnom mudrošću, neprestano analizirajući njihovu efikasnost, a rezultati su jasno vidljivi u podacima.“

Antverpen, Belgija

Pet najsrećnijih gradova za 2025, prema ovom indeksu, počinje sa Antverpenom u Belgiji. Ovaj grad na reci Šeldi dobio je visoke ocene zahvaljujući dobrim rezultatima u obrazovanju, stabilnim mogućnostima prevoza i zdravim životnim navikama stanovnika. Oko sedam odsto stanovnika se aktivno obrazuje tokom celog života, a skoro četvrtina populacije poseduje master diplomu.

Očekivani životni vek u Antverpenu iznosi 81,2 godine. Pristup zdravstvenoj zaštiti je među najboljima u regionu, sa 99 odsto stanovništva pokrivenim zdravstvenim osiguranjem i šest lekara na hiljadu ljudi. Jedini značajan minus je manjak zelenih površina – grad ima samo 0,07 parkova po kvadratnom kilometru.

Arhus, Danska

Na četvrtom mestu nalazi se Arhus, drugi po veličini grad u Danskoj, koji prema izveštaju „prioritizuje zdravlje i dobrobit svojih građana“. Grad ima potpunu zdravstvenu pokrivenost i pristup sa 4,4 lekara na 1.000 stanovnika, a očekivani životni vek iznosi 81,3 godine. Radna nedelja u Arhusu traje u proseku 37 sati, što govori o važnosti ravnoteže između posla i privatnog života.

Obrazovanje je važno za većinu stanovnika – 11 odsto njih se doživotno obrazuje, 20 odsto ima master diplomu, a čak 86 odsto govori barem jedan strani jezik. Kada je reč o rekreaciji, izveštaj navodi da postoji veliki broj mogućnosti za boravak u prirodi, sa prosekom od 1,35 parkova po kvadratnom kilometru. Više od polovine transporta u Arhusu – tačnije 53 odsto – spada u kategoriju zelene mobilnosti, što doprinosi niskom indeksu zagađenja vazduha PM10, koji iznosi 17.

Singapur

Na trećem mestu nalazi se Singapur, opisan kao „globalni simbol ekonomske stabilnosti, upravljanja i urbanih inovacija“. Grad ima obilje zelenih površina – 0,62 parka po kvadratnom kilometru – i visok udeo održivog prevoza, jer 67 odsto svih transportnih opcija spada u zelenu mobilnost. Očekivani životni vek iznosi 83 godine, a 15 odsto odraslih prima koordiniranu brigu o mentalnom zdravlju.

Singapur je takođe preduzetnički grad, sa 101,67 biznisa na 1.000 stanovnika i velikim brojem novoosnovanih firmi svake godine. Stopa nezaposlenosti je izuzetno niska, svega dva odsto, a prema indeksu, grad se ubraja i među najsigurnije na svetu, sa samo 3,31 prijavljenih incidenata javnog nasilja na hiljadu ljudi.
„Singapur nastavlja da pomera granice onoga što savremeni grad može da postigne“, navodi se u izveštaju.

Cirih, Švajcarska

Drugi na listi je Cirih, poznat širom sveta kao centar međunarodnog bankarstva i bogatstva. Prosečna primanja u gradu premašuju nacionalni prosek za 75 odsto, što ga čini jednim od najbogatijih urbanih centara na planeti. Međutim, u ovom švajcarskom gradu sreća nije zasnovana samo na novcu. Obrazovanje je lako dostupno, univerziteti su među 50 najboljih na svetu, a troškovi studiranja su niski – svega 2,9 odsto prosečnih prihoda.

Grad ima univerzalno zdravstveno osiguranje i visoku dostupnost lekara – 4,5 na 1.000 ljudi – što doprinosi očekivanom životnom veku od 83,8 godina.
Infrastruktura za prevoz i mobilnost u Cirihu jedna je od najdelotvornijih u Evropi.

Zelena mobilnost čini 74 odsto svih oblika prevoza, a grad ima i jednu od najsigurnijih saobraćajnih mreža, sa stopom smrtnosti u saobraćaju od samo 0,07 na 10.000 stanovnika. Indeks kvaliteta vazduha je odličan, sa prosečnim PM10 nivoom od svega 16.

„Posvećenost održivosti doprinosi visokom kvalitetu života stanovnika“, navodi se u izveštaju.

Kopenhagen, Danska

Na prvom mestu se nalazi Kopenhagen, koji je prema indeksu „najuspešnije spojio istoriju, savremenost i održivost“.

Grad je dobio visoke ocene zbog ulaganja u inovacije i obrazovanje. Kopenhagen neguje snažnu kulturu učenja, sa 11 odsto stanovnika koji se doživotno obrazuju. Pored toga, 86 odsto građana govori barem jedan strani jezik, a 20 odsto poseduje master diplomu. Građani su veoma preduzetnički orijentisani – grad ima 230,2 biznisa na hiljadu stanovnika. Zarade su u proseku 60 odsto više nego u ostatku Danske, a ravnoteža između poslovnog i privatnog života ostaje prioritet, sa prosečnom radnom nedeljom od 37 sati.

Prevoz u Kopenhagenu je pretežno ekološki – 69 odsto ukupnog transporta klasifikovano je kao zelena mobilnost. Grad ima čist vazduh, sa prosečnim PM10 zagađenjem od samo 17, i obilje zelenih površina – 0,96 parkova po kvadratnom kilometru.

(Forbes Srbija) Foto: Screenshoot/YouTube/Video For Need-Royalty Free Videos