EU carine na robu iz SAD stupaju na snagu 6. februara

Istovremeno, kako saznaje Juronjuz EU je na današnjem hitnom sastanku u Briselu odlučila da se uzdrži od pokretanja oštrih trgovinskih kontramera i da u prvi plan stavi dijalog i diplomatiju sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Izvori Juronjuza navode da države članice EU zasad neće aktivirati instrument protiv ekonomske prinude (ACI) kao odgovor na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa uvođenjem carina zbog Grenlanda.
EU je u avgustu suspendovala uvozne carine na američku robu na period od šest meseci, nakon što je Brisel postigao trgovinski sporazum sa Vašingtonom.

Međutim, taj sporazum je sada doveden u pitanje zbog eskalacije spora u vezi sa Grenlandom, a najveće stranke Evropskog parlamenta odložile su glasanje o sniženju carina na američku robu po nedavnom trgovinskom sporazumu.

Istovremeno, EU bi mogla da reaktivira paket odmazde vredan 93 milijarde evra, usmeren na američke proizvode, ukoliko Tramp realizuje najavu o uvođenju dodatnih carina od 10 odsto za osam evropskih zemalja.

Paket od 93 milijarde evra pripremljen je prošle godine u vreme neizvesnosti oko postizanja trgovinskog sporazuma EU i SAD i predviđa carine EU do 30 odsto na niz američkih proizvoda, uključujući automobile, delove za avione, burbon, soju i živinsko meso.

Instrument protiv ekonomske prinude, usvojen 2023. godine, omogućava EU da ograniči pristup jedinstvenom tržištu od 500 miliona potrošača i predviđa širok spektar kontramera, uključujući ograničenja ulaganja, povlačenje zaštite prava intelektualne svojine, suspenziju poslovnih dozvola kompanijama, kao i zabranu pristupa javnim nabavkama ali do sada nije primenjen u praksi.

Prema važećim pravilima, Evropska komisija ima četiri meseca da proceni da li postoji ekonomska prinuda, nakon čega države članice kvalifikovanom većinom odlučuju o aktiviranju instrumenta.

Ukoliko pregovori ne uspeju, EU može da uvede širok spektar kontramera, i to ne samo u vidu carina.

(Tanjug)