Ako BiH dođe na sivu listu štetu će imati i građani Srpske

- Štete će imati svi ali su prvi na udaru, kao i uvijek, građani preko novca koji šalje dijaspora, a koji više za Republiku Srpsku, nego za FBiH, predstavlja dotok krvi, odnosno infuziju, kaže ekonomista Zoran Pavlović i dodaje da će provjere novca biti rigorozne.

„Ono što je sigurno da će, u slučaju da se pojavi bilo kakava sumnja na nivo transfera, doći do zaustavaljanja tog novca, do momenta kada se onoj banci koje je to zaustavila, a po pravilu će raditi strane banke, a i naše imaju tu obavezu da to urade ne donesu svi dokumenti, bilo o porijeklu, namjeni ili funkciji kojoj su ta plaćanja namjenjena“, objašnjava Pavlović.

- Manival je još u decembru 2024. dao preporuke organima vlasti BiH koje je trebalo realizovati kako zemlja ne bi došla na tu listu ali je završena samo polovina posla, navodi ekonomista Milenko Stanić.

„Državne institucije će značajno gubiti, smanjiće se bonitet, kreditni rejting BiH, to će povećati cijenu kapitala, kredita i za građane, privredu i državu. Domaći i strani investitori će biti oprezniji, manje će se investirati. Posebno će biti problematični ti zastoji u procesima EU integracija“, kaže Stanić.

Pavlović kaže da će, ukoliko BiH dođe na sivu listu, biti problema prilikom plaćanja sirovina i prenosa sredstava od domaćeg privrednog društva ili kompanije prema partneru koji treba da primi novac, što se ranije obavljalo za dan ili dva.

„Vrlo često su, kada partneri dobiju informaciju da je novac krenuo, da postoji dokument koji to dokazuje, u povjerenju puštali robu da krene prema našoj kompaniji. Sada to više neće biti. Sada će sigurno morati da se sačekati da se novac fizički pojavi kod partnera u inostranstvu jer zbog toga što smo na sivoj listi, taj transfer može biti predmet ispitivanja“, jasan je Pavlović.

- Odgovornosti za štetu nema, a ima neko koga ovaj problem neće pogoditi i kome takvo stanje odgovara, kaže Stanić dodajući da su to, kako tvrdi, političke elite na svim nivoima vlasti u BiH .

„Jasno je da u uslovima kada vlasti žele da se transparentno, a to znači javnost rada, vidljivost poslova, rad institucija, onda nema političkih blokada kao kod nas. Na drugoj strani su, kao kod nas, mutni i kriminalni poslovi koji podrazmujevaju tajnost ugovora, kojih imamo dosta, rad u magli, u mraku, i nerad institucija. Očigledno da vlastima odgovara to netransparentno poslovanje“, kategoričan je Stanić.

- Glavni problem je što se zbog političkih interesa radi, narodski rečeno, „ispod žita“, jasan je Pavlović.

„Kada dođe jedna takva međunarodna institucija koja upravlja finansijskim sistemom svijeta i postavi zadatke koje mi moramo spovesti, to nije pitanje dobre volje, da li se nekome sviđa da se pravi lista kompanija i stvarnih vlasnika, nego je tp obaveza. Kada dobijete obavezu, vi se ne možete praviti slijepi i nijemi da to niste vidjeli, ni čuli da treba da se uradi“, smatra Pavlović.

- Da bismo imali jaku vlast i stabilan politički sistem, potrebna nam je jaka ekonomija. Umjesto toga, mi sada imamo ogroman sistem koji samo troši, ide u sve veća zaduženja i kojem je potrebna lojalna partijska vojska, a ne pametni i stručni ljudi. Sve dok je tako, BiH će nastaviti sigurno da korača unazad, poručili su ekonomisti.

(BN)