Finansijska infuzija sa Zapada: Doznake dijaspore čuvaju socijalni mir i stabilnost

Neka svoga i u gori vuka, rekao bi narod. Republika Srpska može da zahvali upravo svojoj dijaspori koja godišnje kroz doznake upumpa preko dvije i po milijarde maraka. To je više od 40 odsto ukupnog budžeta Srpske. Bez ove infuzije, domaća ekonomija doživjela bi kolaps objašnjava profesor Marko Đogo.

“Otprilike svaku petu marku našeg uvoza mi plaćamo novcem koji nam praktično poklone naši ljudi koji rade u inostranstvu, dakle iz doznaka. Te doznake praktično prepolove robni deficit koji imamo u trgovini sa inostranstvom tako da bez tih doznaka mi ne bismo mogli uspostaviti makroekonomsku stabilnost, sam valutni odbor, stabilnost konvertibline marke bi došla u pitanje. I čitav sistem bi se našao u nekoj vrsti recesije, pritiska za smanjenje plata itd.”, rekao je Đogo.

Bilo da stiže preko banaka ili u gotovini, ovaj novac za hiljade porodica pokriva ono najosnovnije – hranu, račune i lijekove.

Milijarde maraka koje stižu od naših ljudi sa zapada vrte se isključivo u krugu javne potrošnje. Da domaće vlasti nemaju nikakav plan za privlačenje tog novca u privredu, podsjeća ekonomista i načelnik Šamca Đorđe Milićević.

“Ono što je opšte poznato da pored ovih doznaka koje čuvaju i očuvaju stabilnost socijalnu u Republici Srpskoj vi nemate ozbiljne ekonomske programe na koji način te ekonomske potencijale dijaspore privući u vidu direktnih inevsticija u Republiku Srpsku.”, navodi Milićević.

Ovaj „besplatni kapital“ koji održava privid stabilnosti i puni budžet kroz domaću potrošnju, sa sobom nosi opasnu zamku, upozorava profesor ekonomije Milenko Stanić.

“Ali treba imati u vidu da taj novac na neki način amnestira lošu vlast koja bez ikakvih pozitivnih rezultata rada opstaje, jer taj novac čuva ekonomsku stbilnost Republike Srpske. Dugoročno sve procjene ekonomista govore da doznake mogu imati kratkoročno pozitivan efekat, ali na dugim stazama to je loš novac zato što prvo obezbjeđuje potrošnju bez proizvodnje jednu lošu naviku na drugoj strani taj novac sigurno će doprinjeti da ostajemo bez budućih radnika.”, objašnjava prof. dr Milenko Stanić.

Novac iz Minhena, Beča ili Čikaga – onaj preko računa ili donesen u novčanicima tokom praznika – postao je motor domaćeg tržišta. Dokle god ta finansijska infuzija teče, privid socijalnog mira će postojati, ali ekonomija bez ljudi i budućnosti, dugoročno je osuđena na propast, zaključak je stručne javnosti. 

(BN)