Danas je Ognjena Marija, ne radi se ni u kući ni u polju

Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.

U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije koji kažnjava gromom, i spada u "ognjevite" svece.

Običaj je da se na ovaj praznik ne rade nikakvi poslovi, a posebno radovi u polju.

Kao jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se u 12. godini, zbog čega je se otac odrekao i prema predanju, nakon što je primila hrišćanstvo krštenjem, Sveta mučenica Marina zavetovala se da se nikada neće udati, ali i da će svojom dušom postradati za Isusa Hrista.

U 16. godini života, zbog odbijanja ponuđenog braka i vere u Gospoda Isusa Hrista, izložena je najgorim mukama, a potom i pogubljena mačem u doba cara Dioklecijana.

Namesnik carski, Olimvrije, kada je saznao da je ona hrišćanka, poželeo je da mu bude žena.

A kada je to Marina odbila, on joj je naredio da se pokloni idolima, na šta je ona odgovorila:

"Neću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti, koja pripada samo Tvorcu mojemu".

Tada je Olimvrije stavio na ljute muke, pa je svu ranjenu i krvavu bacio u tamnicu.

U tamnici Marina se molila Bogu, i posle molitve javi joj se najpre đavo u vidu strašne zmije, koja obzinu glavu njenu. No kada se ona prekrsti zmija se raspukla i iščezla.

Tada je oblista svetlost nebesna, i njoj se učini, da iščezoše zidovi tamnice, zajedno sa krovom, i krst se javi, blistav i visok, a na vrhu krsta bela golubica, od koje dođe glas:

"Raduj se, Marino, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja". I Marina bi isceljena silom Božjom od svih rana i bolova.

Bezumni sudija mučaše je drugi dan u ognju i u vodi, ali Marina sve pretrpi kao u tuđem telu. Najzad je osudi na posečenje mačem.

Čudotvorne mošti svetiteljke nalazil su se u Carigradu do dolaska krstaša, a sada se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.

Svetiteljka se najčešće predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva, u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.

U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.

(Tanjug)